Zbog ovoga deca ne treba da spavaju sa upaljenim svetlom!

Smanjena proizvodnja melatonina izaziva poremećaje u bioritmu organizma.

U ovoj studiji je desetoro dece uzrasta od 3 do 5 godina bilo izloženo jakom svetlu sat vremena pre spavanja, smanjenje proizvodnje melatonina je počelo deset minuta nakon izlaganja svetlu, a trajalo je čak sat vremena nakon što je svetlo isključeno. Ostalo vreme spavanja je proteklo normalno.

Melatonin je hormon koji je važan za zdrav bioritam i dobar san, a njegov nedostatak bi nesumnjivo mogao da smanji kvalitet spavanja, ali takođe može izazvati i druge ozbiljne probleme na duži rok.

Još jedna studija sa Univerziteta u Koloradu je urađena sa decom i adolescentima starim od devet do 16 godina. Rezultati koje je ova studija pokazala su otkrili veću osetljivost na izlaganje svetlosti kod mlađe dece u poređenju sa starijom. Ta studija je koristila nekoliko različitih nivoa svetlosti u laboratorijskim okruženjima koji su se kretali od dimnih, do umerenih i jakih svetala. Time je pokazano da najjači uticaj na organizam imaju jaka svetla.

Kod mlađe dece dimna svetla potiskuju proizvodnju melatonina oko devet odsto, umerena svetla oko 26 odsto, a jaka svetla oko 37 odsto.

Iako su istraživači koristili fluorescente sobe u studiji, autori su nagovestili da, pošto je upotreba smart telefona sada uobičajena kod dece, čak i kod predškolaca, efekti njihove upotrebe mogu biti znatni jer izlažu decu jakom svetlu blizu lica.

Postoje bar tri razloga zbog kojih je previše svetlosti u toku večeri može biti jako loše za zdravlje dece. Previše svetlosti može izazvati: depresiju, poriv ka samoubistvu i rak.

- Prekomerno svetlo tokom noći je deo onoga što zovem "svetlosno zagađenje", koje se definiše kao "zagađenje noći električnim svetlom", bez obzira da li je to svetlo unutra u kući ili dolazi spolja. To je brzo rastući problem u savremenom svetu. - kaže Ričard G. Bags Stivens, sa Medicinskog Univerziteta u Kentakiju.

Smart telefoni najviše utiču na "svetlosno zagađenje"

Najčešći odgovor na tešku depresiju je samoubistvo. Više od 40.000 Amerikanaca godišnje umire samoubistvom, a to je više nego od sudara automobila i blizu je broja smrti od raka debelog creva. Pored toga, gotovo pola miliona osoba je hospitalizovano zbog samopovređivanja, od kojih su mnogi povređeni zbog neuspelog pokušaja samoubistva.

Ovo je naročito tragično kada se to desi nekome vrlo mladom

Džin Tveng proučava mentalno zdravlje i socijalno prilagođavanje mladih ljudi, naročito onih rođenih posle 1995. godine. Njeno istraživanje se fokusiralo na smart telefone, kako je opisano u nekoliko informativnih i provokativnih članaka koje je objavio "The Conversation". Članci su zasnovani na njenim sopstvenim studijama. Tveng je pronašla vezu između "novih medija" (npr. smart telefona) i rizika od depresije i samoubistva kod tinejdžera na osnovu dva velika uzorka mladih ljudi u SAD-u.

Tveng kao moguće uzroke za njene nalaze, predlaže društvenu izolaciju, deprivaciju (nedostatak) sna ili oboje. U drugoj nedavnoj analizi, Tveng se usredsredila na trajanje sna i zaključila da "povećano vreme novog medija" može biti uključeno sa skorašnjim porastima nedostatka spavanje među adolescentima - sa 35 odsto deprivacija sna je porasla na 41 odsto.

Poremećaj bioritma bi mogao biti glavni krivac. Jako svetlo uveče odlaže prelazak na noćnu fiziologiju, koja bi trebala da počne još u sumrak. Time se degradira kvalitet spavanja. Postoje i dokazi da poremećaj bioritma može izazvati depresiju i druge nepovoljne promene raspoloženja.

Osnova za zabrinutost zbog raka kod dece je činjenica da loše električno svetlo može poremetiti bioritam, a taj poremećaj je uključen u rak kod odraslih, iako je mali broj studija direktno ispitao taj uticaj na rak kod dece. Dokazi o efektima kod dece su indirektni, ali pitanje je kritično.

Leukemija je najčešći rak u detinjstvu. To je bolest neograničenog rasta belih ćelija u krvi. Ove bele ćelije generišu matične ćelije koje, kada je ponašanje organizma normalno. Kada se matične ćelije nalaze u haosu, rezultat je leukemija.

Nedavne studije pokazale su da je proliferacija matičnih ćelija pod kontrolom bioritma. Stoga, previše svetlosti noću može destabilizovati rast matičnih ćelija.

Previše svetlosti noću utiče čak i na embrione u stomaku

Razvitak embriona je najranjivi period svakog deteta. Uspostavljanje bioritmova počinje rano u trudnoći, ali nije u potpunosti uspostavljeno na rođenju, pošto ga svaki novi roditelj uspostavlja zajedno sa detetom.

Iz ovog razloga pažnju istraživanja treba usmeriti na efekte električnog osvetljenja na trudnice, jer ono može imati efekte što su promene u proizvodnji hormona koje bi mogli uticati na razvoj fetusa. Naučnici koji ovo istražuju takođe treba da se usredsrede na razvojne efekte kod dece i adolescenata.

Na primer, nepoznato je u kojoj meri noćna svetla koja dopiru sa ulice menjaju konsolidaciju bioritma kod dece i da li su deca izložena jakim osvetljenjima pre spavanja stvarno ugrožena.