Zbog čega su buketi cveća toliko skupi?

Ako uzmete u obzir rizike proizvodnje, uvoz i mnoge druge faktore, biće vam jasnija cena onoga što ide uz čokolade i bombonjere.

Zbog čega je nešto što jednostavno možete iščupati iz zemlje tako skupoceno?

Za to postoji niz razloga: cveće je izuzetno nežno, teško za održavanje, truli, sporo raste, a na sve to najčešće prelazi sa kontinenta na kontinent kako bi stiglo do prodavaca.

1. Sveži cvetovi - roba visokog rizika

Savršeni cvetovi veoma su krhki - i fizički i iz perspektive biznisa.

Kada je reč o cveću koje se uzgaja da bi stiglo u cvećare tačno za određene praznike, i proizvođači i prodavci se tada sreću sa visokim troškovima rada i finansijskim rizicima. Veliki razlog za to je što većina zemalja uvozi cveće.

 

Prema istraživanjima koje je sproveo Comtrade - internacionalna baza podataka iz Ujedinjenih Nacija, globalni izvoz ubranog cveća za 2017. godinu bio je u vrednosti od 8,48 biliona dolara, a u odnosu na 1995. godinu to je porast u vrednosti od 46%.

Na vrhu liste zemalja koje izvoze cveće je Holandija, a odmah iza nje su Kolumbija, Ekvador, Kenija i Etiopija. Ekvador i Kolumbija su uglavnom izvozile ruže i karanfile tokom 2018. godine. Tajland je poznat po trgovini orhidejama, dok Kolumbija dominantno izvozi ljiljane i hrizanteme.

Kada je reč o državama koje najviše uvoze, to su uglavnom veoma razvijene zemlje: Nemačka, SAD, Engleska, Holandija i Rusija. Ubrano cveće, s obzirom na to da prelazi kilometre i može da istruli, mora da u toku puta bude u frižiderima, što transport čini izuzetno skupim. Prodavci rizikuju da poruče mnogo veći broj lala, na primer, nadajući se da će ih prodati, a da na kraju završe sa cvećem koje vrlo brzo istruli. Kupci, delimično pokrivaju trošak tog rizika.

 

2. Troškovi rada

Branje savršenih cvetova zahteva preciznost i određene veštine. Kada dođu praznici, kao što je dan majki, potrebno je ubrati velike količine cvetova za šta se angažuje dodatna radna snaga. Kako je u pitanju delikatan posao, proizvođačima je važno da to budu ljudi koji već poseduju neophodne veštine, a da bi se zaovoljile potrebe praznične potražnje uzgajivači su spremni da plate daleko iznad prosečne dnevnice (koja u SAD-u iznosi i više od 10 dolara po satu).

Uzgoj cveća zahteva negu koja podrazumeva sprečavanje bolesti koje bi potencijalno moglo da se proširi na čitav rasad. Uzgajivači cveća navode insekte kao veliki izazov sa kojim se neprestano bore.

U razvijenim zemljama, kao što su, na primer, Holandija i Nemačka, uzgoj cveća u staklenicima zahteva svega nekoliko zaposlenih, s obzirom na to da čitav posao obavljaju roboti - zalivanje, presađivanje, berbu. U nerazvijenijim zemljama nedostatak moderne tehnologije zahteva daleko veći broj radne snage.

Kada dođe vreme za izvoz, cveće koje čeka da bude dostavljeno, ne sme da bude ni na previše niskim niti na previše visokim temperaturama. Da bi se našlo u izlozima cvećara širom sveta mora da izgleda sveže, da sve latice budu na broju, bez tragova ugriza od insekata, bez trulih delova - mora da bude bez mane.

3. Komplikovana logistika

„Obim posla tokom praznika 20 puta je veći od svakodnevnog. Uzgajivači neguju cveće tokom čitave godine kako bi obezbedili dovoljne količine za potrebe praznika. Tokom ostalih meseci cveće se prodaje i po nižim cenama, baca ili pretvara u malč. Tako da je normalna pojava da sa porastom potražnje rastu i cene” objasnio je profesionalni uzgajivač cveća, Kris Dramond, za Bi-Bi-Si. On je naglasio troškove oko iznajmljivanja prostora gde će trenutno skladištiti ubrane cvetove, goriva, unajmljivanja nezavisnih vozača, hladnjača, prekovremenog rada zaposlenih, prostora pri avio-kompanijama za cveće i slično.

 

Tu je i vreme kao skupoceni resurs, kog uvek fali. „Između uzimanja semena, sadnje, žetve, promovisanja, prodaje i računovodstva - ovaj posao čini pet poslova sa punim radnim vremenom, spakovanim u jedan, nedovoljno plaćen”, objasnio je uzgajivač, Hans Larsen.

Kada konačno dođe vreme da se od cveća napravi buket - cvećari, koji su obično visoko kvalifikovani, svojom magijom i kreativnošću prave personalizovane kreacije, kako bi se kupac vratio ponovo, a ovaj posao, takođe, ograničen je cenom.

 

4. Svaki buket je originalna priča

Priroda posla jednog cvećara diktirana je modom - aktuelne boje, oblici, teksture obično diktiraju tržište. „Georgine su, na primer, izuzetno tražene kada su i fotografije na društvenim mrežama, na kojima se nalaze dobro odrađene”, opisao je Larsen.

Ukoliko bismo znali priču o cvetu, odakle dolazi, koliko vremena i pažnje je potrebno kako bi savršeno nikao, koliko rizika je uključeno u čitav proces, lakše bismo razumeli njegovu cenu.

Iza jednog buketa, krije se zamršeni scenario: Cveće koje možda govori različitim jezicima prošlo je gomilu ruku, menjalo klimu i valute, da bi na kraju bilo deo cvetnog aranžmana.