ŠOKANTNO! Zaboravite sve što ste znali o Stounhendžu, otkrivena PREVARA stara 80 godina!

Poznati britanski geolog Herbert Henri Tomas objavio je 1923. godine temeljnu studiju o Stounhendžu, tvrdeći da je pronašao precizne tačke na kojima su praistorijski ljudi iskopali kamenje. Međutim, s analizom je postojao samo jedan problem, pogrešna je.

Stounhendž
Stounhendž, Foto: Profimedia

Geolozima je trebalo oko 80 godina kako bi to ispravili, objavljuje nova studija.

VIŠE IH NEĆETE PEVUŠITI, U TO SMO SIGURNI Svi znate ove pesme, ali kad vidite o čemu govore, jeza će prostrujiti kroz vaše telo

„U najboljem slučaju, Tomas je bio zaboravan i neuredan, ali u najgorem slučaju bio je obmanjujući“, izjavio je istraživač Rob Ikser, geolog na Univerzitetu u Lesteru i počasni naučni saradnik na Institutu za arheologiju Univerzitetskog koledža u Londonu u Engleskoj.

ČUDO U SRBIJI! Evo koji automobil možete da kupite za samo 25.000 dinara! (FOTO)

Nakon što su proveli deset godina proučavajući razne stene na Preselijskim planinama, Bevins i Ixer su shvatili da Stounhendžovo kamenje zapravo i dolazi s Preselijskih planina, ali iz potpuno drugačijih delova planine koje je Tomas u početku identifikovao.

E, STVARNO NAS IMA SVAKAKVIH! POTPUNO GO muškarac se zaglavio u ogradi, a njegovo objašnjenje te situacije je SMEHOTRESNO!

„Jednom kada smo shvatili da je sve pogrešno, vratili smo se na materijal koji je koristio, primere koje je koristio, tanke delove koje je koristio, karte koje je koristio i nakon ponovnog i ponovnog čitanja bilo je očigledno da su se njegove izjave sve manje menjale“, rekao je Ikser.

„Tomas je samo gledao ukupno više od 20 ili 30 tankih sekcija, dok smo Ričard i ja samo pogledali nekoliko stotina tankih delova istog materijala, uključujući sve njegove.

Ta mesta su dalje severno od onih koje je Tomas predložio u svojoj studiji 1923. godine i oko 140 milja od Stounhendža. U novoj studiji, naučnici su primetili da je „Tomas bez sumnje bio izvrstan petrograf“, ali njegov rad nije bio potpun, s obzirom da je proveo samo jedan dan na Preseli Hilsu i prikupio samo 15 uzoraka.

Štaviše, arheolozi i geolozi danas koriste alate visoke tehnologije, poput „rendgenske fluorescentne spektrometrije za celu geohemiju stene ili tehnike laserske ablacije ICP-MS za određivanje mineralnog sastava“ kojima Tomas nije imao pristup, piše u studiji objavljenoj časopisu „Antikviteti“, prenosi Živa nauka.

 PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE

  • Korisnik: nedjo
    20/07/2018 - 12:59
    ne verujem
  • Korisnik: Ivan T
    20/07/2018 - 07:47
    Ovakve textove pročitaš i ništa ne razumeš pa shvatiš...koga boli lakat za kamenje ili šta god.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najnovije - Alo.rs