Vizionar Douglas Engelbart dao je sve elemente modernog kompjutera! Sve je preuzeto, osim onog najvažnijeg, njegovog sna za bolji svet

Ponekad se u jednom danu dogodi više nego u godinama. Jedan dan može biti "kvantni skok" prema budućnosti za koju nismo ni znali da je već tako blizu. Ti dani su nažalost retki, ali kada se dogode ostaće u trajnom sećanju. Jedan takav dan bio je na današnji dan, 9. decembra 1968.

Tog dana u San Francisku održana je konferencija, zapravo demonstracija, koja će ostati upamćena po nazivu "Majka svih demonstracija".

Šta je tako izuzetno demonstrirano tog dana da je imalo toliki značaj? Gotovo sve što koristimo u ovom trenutku - konzumirajući i ovaj tekst! Reč je o 90-minutnoj kompjuterskoj prezentaciji na kojoj je predstavljen osnovni hardware i software koji, u unapređenim verzijama, koristimo i dan danas. Američki inženjer, inovator i jedan od ranih kompjuterskih pionira, Daglas Engelbart, predstavio je tog dana - po prvi put u javnosti - gotovo sve fundamentalne elemente modernog personlanog računara:

- Upotrebu prozora (windows) za navigaciju sadržajem, hipertekst (dinamični tekst koji može koristiti i hiperpoveznice, odnosno "linkove"!), kompjutersku grafiku, kompjuterski miš, video-konferencijske mogućnosti, prostor za zajedničko uređivanje dokumenta u stvarnom vremenu, online povezivanje (tzv. oN-Line System ili "NLS")...

Engelbartova prezentacija bila je prva javna prezentacija koja je prikazala sve ove elemente u jednom zasebnom kompjuterskom sistemu. Ista će biti esencijalna u daljnjem razvoju personalnih računara, principa na kojima isti rade - pod inspiracijom Engelbartove prezentacije kasnije će 80-ih i 90-ih godina na scenu stupiti i Apple Macintosh i Microsoft Windows grafička sučelja.

Fascinantna je činjenica da današnji sastavi koje koristimo u svakodnevnom životu imaju jednu tako važnu "početnu tačku", ali zapravo govorimo o nečem još puno većem od samih tehnoloških izuma koji su predstavljeni tog dana. Govorimo i o promeni paradigme, filozofije prema kojoj pristupamo kompjuteru. Pre Engelbarta kompjuteri su se doživljavali na jedan puno drugačiji način - to su u suštini bili kompleksni "strojevi", strojevi za obradu gomile podataka i računa. Engelbart je pak u tim "strojevima" video nešto mnogo veće, predispoziciju za tehnološku augmentaciju ljudskog intelekta.

Podjednako je i fascinantna priča koja ga je dovela do takvog načina razmišljanja...

Rođen je 1925. godine u Portlandu, američkoj saveznoj državi Oregon u porodici nemačkog, švedskog i norveškog porekla. Služio je u mornarici za vreme Drugog svetskog rata, bio je stacioniran na Filipinima kao radio i radarski tehničar. Tamo je, kao mladić od svega 20 godina, 1945. pročitao članak koji će mu promeniti život. Bio je to članak vizionara Vanevara Buša pod nazivom "As We May Think" (Kao što možda mislimo) koji argumentuje kako se tehnološki napredak sve više koristi za uništenje i ljudsku patnju (članak je objavljen u listu The Atlantic, pre atomskih napada na Hirošimu i Nagasaki). Vanevar je konstatovao da je potreban zaokret u načinu shvatanja tehnologije, da ista mora postati neka vrsta kolektivnog memorijskog stroja koji bi znanje učinio dostupnijim svima, verujući duboko da takvo "informacijsko doba" može da reši brojne probleme ako postane "doba znanja".

Te ideje očarale su mladog Engelbarta koji je već tada imao poprilično tehnološkog znanja radeći s radarima (koji su mogli obrađene podatke da prikažu na ekranu). Odlučio je tada da želi da sudeluje u toj grandioznoj viziji koja će da promeni čovečanstvo na bolje. Po povratku iz vojske se oženio i upisao fakultet elektrotehnike na poznatom univerzitetu Berkliju (diplomirao je 1953. i doktorirao 1955. godine). Ostao je godinu dana da radi kao profesor, a uskoro mu je postalo jasno da tamo neće moći da ostvari svoje ciljeve.

Priključio se istraživačkom institutu SRI (Stanford Research Institute) i uskoro razvio više od 10 patenata. Već 1962. godine objavio je tekst u kojem predlaže daljnja istraživanja pod nazivom "Augmentacija ljudskog intelekta: konceptualni okvir".

Negde još pre 1965. Engelbart, zajedno s kolegom Bilom Englišom, napravio je prvi "miš" (tako su ga zvali od početka). Iako je on tvorac miša, nikada nije dobio nikakav novac od svoje velike inovacije. Naime, SRI jest patentirao njegov izum, ali su ga kasnije, kako je tek naknadno saznao, prodali kompaniji Apple Computer za "sitnu lovu", odnosno 40.000 dolara. 

Na čuvenoj konferenciji 1968. Engelbart nije samo predstavio miš već i tastaturu sa žicom. Bila je to fascinantna konferencija u svakom pogledu. Na istoj se okupilo oko 1.000 kompjuterskih stručnjaka i mnogi nisu mogli da veruju koliko je daleko Engelbart već dospeo. Ne samo da je demonstrirao ove kompjuterske elemente već je kompjuter spojio na veliki projektor tako da su svi mogli da gledaju "uživo" to on radi. Nadalje, demonstrirao je i povezivanje računara na način da je uspostavljen "live streaming" - lice drugog programera bilo je vidljivo uživo (slika i zvuk) na zaglavlju i mogli su međusobno da rade zajedno na sistemu. 

Bila je to konferencija "iz budućnosti", daleko ispred svog vremena. Šta se kasnije dogodilo s Engelbartom? Postao je vrlo slavan, bogat i priznati autoritet? Ne, nažalost ništa od navedenog. Već početkom 70-ih godina kolege u SRI institutu počeli su da se distanciraju od njega. Njegova pacifistička filozofija, koja se od početka svodila na poboljšanje čovečanstva u globalu, nije bila zanimljiva njegovim šefovima. Nadalje, on je od početka zagovarao umreživanje računara, "Internet", što se mnogima nije svidelo. Bilo je to već vreme vrlo uznapredovalog Hladnog rata kada se tehnologija podređivala vojnim potrebama i tu za Engelbarta, iako je bez sumnje bio genijalac na svom području, nije bilo mesta.

Potonuo je u opskurnost 70-ih godina, a tokom 80-ih godina povukao se iz svih saradnji s institutima kako bi nastavio da radi sam, bez pritiska komercijalnih i drugih očekivanja.

Tek mnogo kasnije, naročito u 21. veku, Engelbart se ponovo spominje kao računarni revolucionar i vizionara. Tek nakon što su se neke od njegovih vizija, kao što je globalna umreženost, ostvarile. Ipak, iako je pred kraj života (preminuo je 2013. u 88. godini života), dobio razne nagrade i priznanja, može da se kaže da nikada nije slavljen kao što su slavljeni neki drugi inovatori (možda i znatno manji od njega!) na području razvoja računalne tehnologije.