Devojka koja želi mladića iz snova, mora da obavi veoma važan ritual, a onda i da prozbori čarobne reči

Kako u narodu kažu: "Na Vidovdan će se sve doznati i videti", e to jeste naš srpski, ne samo hrišćanski, već i slovenski praznik, koji vuče korene još iz vremena stare vere, slovenskog i srpskog rodnoverja.

Primanjem hrišćanske vere, naši preci su preuzeli da slave praznik Svetog Vida, a do tada su slavili slovenskog boga Svetovida, što upućuje na paganski koren ovog praznika.

Svetovid je tada bio slavljen kao "bog nad bogovima" i imao je najvažniji "položaj" u tom slovenskom panteonu božanstava.

Kako sama imena govore Sveti Vid ili Svetovod, hrišćanski ili paganski, oba imaju isto značenje, praznik koji "otvara oči". Danas je Vidovdan, dan posvećen hrišćanskom Svetom Vidu ili paganskom Svetovidu. Dan u kome se ništa ne može sakriti, praznik koji "otvara oči".

Na Vidovdan je postojao običaj da devojke gataju radi svoje sreće u ljubavi.

Tako je bio običaj da devojke, ubravši vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore:

- Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan – evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan – evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći – evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!

U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se "prikaže" - "Kog momka koja uoči Vidovadana usni, za njega će i poći“.

Uoči praznika ili na praznik izjutra, brali su travu zvanu vidovčica, stavljali je u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima – s večeri.

Obično to rade devojke – udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru svi umivaju radi očnog vida – da ih preko godine ne bi bolele oči.

U mnogim krajevima se, ipak, pre svanuća, ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide rose i umivanja očiju.