Veruje se da posle smrti čoveka, njegova kosa i nokti nastavljaju da rastu i u grobu, a šta se dešava sa ljudskom dušom?

Američki lekar Dankan Mekdugal je 1907. godine pratio umiranje šest svojih teško obolelih pacijenata, od kojih su, četiri bolovala od tuberkuloze, jedan od dijabetesa, a jedan od nepoznate bolesti.

Naime, Mekdugal je početkom 20. veka sproveo niz eksperimenata u kojima je pokušao da odgovori na pitanje koje je postavio još filozof Rene Dekart – koliko iznosi masa ljudske duše?

Za tu svrhu je konstruisao naročitu postelju ispod koje se nalazio specijalno napravljen osetljivi mehanizam za merenje mase. Na ovoj samrtnoj postelji-vagi, doktor Mekdugal je ustanovio da prilikom samrtnog ropca dolazi do neke promene mase.

Sa druge strane, imao je premalu statistiku, a pritom je dobio šest potpuno različitih rezultata. U celom eksperimentu oni koji su ga tumačili podlegli su utisku prvog dobijenog, okruglog rezultata.

Mekdugalovi samrtnici su, naime, izgubili 21 gram u prvom, po 14 grama u drugom i trećem, kao i deset grama u petom testu, dok dva testa nisu uspela zbog prekasnog postavljanja samrtnika na krevet. Nijedno kasnije istraživanje nije dovelo do pouzdanog i ponovljivog rezultata.

Nekoliko godina kasnije sam Mekdugal je bez uspeha pokušao da napravi rendgenski snimak duše koja napušta telo, a merio je i mase petnaest pasa koji su umirali, ali je ustanovio kako se njihova masa nije promenila pošto su izdahnuli.