Da li su zaista postojala tri musketara?

Malo ko je od nas bio svestan da kada pričamo o ova četiri hrabra momka i musketara,  mi zapravo pričamo o četiri stvarna čoveka koji su zaista postojali, koji nisu izmišljeni od strane gospodina Dime.

ATOS - Arman de Silegi d'Atos d'Otevij živeo je od 1615. do 21. decembra 1644. godine. Bio je Gaskonjac kao i ostali junaci ove priče, pošto je rođen je u komuni Atos-Aspis u Pirinejima, kod grada Bearna (sa Portosom i Aramisom je bio i u rodu). Služio je u musketarima i bio je dobar prijatelj D'Artanjana. Nije zbilja nosio titulu grofa de la Fere, to izmislio Dima. Poginuo je u dvoboju i sahranjen je u blizini francuske prestonice Pariza.

PORTOS - U stvarnom se životu zvao Isak de Porto, a poreklo je vodio iz Gaskonje, pošto je rođen u Bearnu na Pirinejima 30. januara 1617. godine. Bio je kraljev musketar, kao i rođak Atosa i Aramisa te grofa de Trevila. Ne zna se mnogo o njemu, osim da je imao dva sina, Arnoa i Žana, i da je nakon očeve smrti 1654. godine napustio gardu i preuzeo posao sekretara parlamenta u svom rodnom gradu. Zna se i to da je umro od moždanog udara 13. jula 1712, dakle u dubokoj starosti, te da je sahranjen u kapeli Sen-Sakremen u crkvi Svetog Martina u Pou.

ARAMIS - Istorijska ličnost na kojoj je ovaj lik zasnovan zvala se Anri D'Aramis. I on je takođe bio iz Gaskonje. Služio je u musketarima, dakle, kao kraljev gardista. Živeo je od 1620. do 1655. godine, mada neki izvori pominju i 1674. kao godinu njegove smrti. Sam plemenitog porekla, bio je i nećak grofa de Trevila koji ga je pozvao u Pariz zajedno sa njegovim rođacima Atosom i Portosom. 

D'ARTANJAN - U stvarnosti se zvao Šarl de Bac-Kastelmor d'Artanjan i rođen je oko 1611. godine u Lupiaku u Gaskonji, a pouzdano se zna da je poginuo u Opsadi Mastrihta 25. juna 1673. godine. Počeo je kao špijun u službi kardinala Mazarina, a kasnije je služio kod kralja Luja XIV kao musketar, pa je čak postao bio i kapetan garde. Jedno vreme je bio i guverner Lila. Čuvena je njegova uloga u hapšenju Nikolasa Fukea, glavnog kraljevskog rizničara, koji je optužen za proneveru nakon što je sagradio grandiozni zamak Vo-le-Vikomte koji je otvorio ekstravagantnom proslavom. Da bi sprečio da ovaj iz pritvora pobegne potkupljivanjem stražara, D'Artanjan ga je lično čuvao četiri godine.