Svi se pitaju koja je namena 750.000 hiljada bunkera u Albaniji?

Između 1973. i 1982, albanski diktator Enver Hodža sagradio je stotine hiljada betonskih bunkera kako bi zaštitio svoj narod u slučaju invazije

Bunker
Bunker, Foto: Youtube /Print scren

Između 1973. i 1982, albanski diktator Enver Hodža sagradio je stotine hiljada betonskih bunkera kako bi zaštitio svoj narod u slučaju invazije. Trideset godina posle njegove smrti, bunkeri još stoje na vrhovima brda, duž plaža, u poljima, raštrkani po albanskim gradovima. Neki su dobili i nove namene.

Enver Hodža (1908-1985), diktator koji je vladao Albanijom od 1944. do svoje smrti 1985, bio je uveren da njegovu zemlju neminovno očekuje invazija suseda, iz NATO pakta ili sovjetskog bloka.
Procenjuje se da je za vreme Hodžinog režima podignuto 750.000 bunkera za dve osobe. Izgradnja je počela 1967. i dramatično se povećala krajem šezdesetih godina pošto su zemlje Varšavskog pakta, svojevremeno albanske saveznice, okupirale Čehoslovačku.

Niko ne zna koliko je tačno tih betonskih kutija podignuto, ali procene idu od petsto hiljada do milion. Većina je reč o malim bunkerima visine 2,1 m i sastoje se od cilindrične osnove prečnika 1,8 m sa zasvođenom tavanicom i tankom horizontalnom puškarnicom. 

Postojali su i veći sa betonskim kupolama širokim osam i visokim pet metara koje su mogle da zaklone deset ljudi i čiji su zidovi debeli jedan metar mogli da odole neprestanoj artiljerijskom paljbi iz blizine.

Bunker
Bunker, Foto: Youtube /Print scren

Preovlađuje mišljenje, na osnovu malobrojnih vojnih izveštaja, ličnih sećanja i savremenih istraživanja, da je na jednom kvadratnom kilometru bilo između dvadeset četiri i dvadeset sedam bunkera.

Ironično je što oni, iako podignuti da odole žestokom bombardovanju u slučaju kopnene invazije do koje nikad nije došlo, popuštaju pred mirovnim silama ekonomije, javne bezbednosti i prezira prema prošlosti.

Širom zemlje, oni dobijaju nove namene – pretvorili su se u kokošinjce, skladišta za seno, radionice.

U Hodžinom rodnom gradu Đirokastri, jednom od dva "istorijska grada" koja je diktator želeo da sačuva u otomanskom stilu iz doba pre Prvog svetskog rata, jedan bunker na litici pretvoren je u u pab Elnis, opremljen kaučevima od crne veštačke kože i obaveznim slabim osvetljenjem.

Bunkeri su pravljeni punih 14 godina u fabrikama a radilo se u tri smene. Cena jednog bunkera jebila u odnosu kao cena stana od 30-40 kvadrata.

Bunkera najviše ima duž obale zbog moguće invazije. Takođe u planinama su izgrađeni bunkeri sa tunelima za pripadnike tajne policije Sigurimi i njihove porodice u slučaju invazije.

Ne zna se tačno koliko još u Albaniji ima bunkera ali mnogi su prave turističke atrakcije. Pretvoreni su u muzeje, hotele, kafiće, crkve, štale, garaže, igrališta za decu, skakaonice, fontane.

Svi bunkeri su u vlasništvu ministarstva odbrane a Albanija pokušava da ih što više iskoristi kao turističke atrakcije.

Povezane vesti

  • Korisnik: al pa ći no
    31/07/2020 - 21:00
    da je ćopavi hteo da ALBANIJA nestane treći dan bi se slavila sloboda .
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi