Severna Koreja oborila američki vojni avion! Zakucao se u Japansko more, 31 osoba poginula!

Na današnji dan, 15. aprila1969. godine, severnokorejski MiG-21 srušio je avion američke mornarice "Lockheed EC-121M" koji je bio u izviđačkoj misiji iznad Japanskog mora. Američki avion srušio se na 90 nautičkih milja od severnokorejske obale, niko nije preživeo (31 osoba je poginula). Bio je to najsmrtonosniji dan za američko osoblje vazduhoplovnih snaga u celom Hladnom ratu.

Misija američkog vazduhoplovstva bila je dalekometna patrola, elektronički nadzor je služio kao sistem za upozoravanje.

Podsetimo, SAD su vodile krvavi rat na Korejskom poluostrvu koji je trajao od 1950. do 1953. godine. Bio je to strašan rat u kojem su izginuli milioni ljudi. Američka vojska izgubila je pak oko 45,000 vojnika. Rat se završio "nerešeno" - poluostrvo je podeljeno na Severnu i Južnu Koreju, otprilike preko 38. paralele pa je tako i ostalo. Sukoba danas nema iako Severna i Južna Koreja nikada nisu službeno potpisali prekid rata što znači da se rat između njih, formalno barem, još uvek vodi.

Odnosi između SAD i Severne Koreje su očekivano, ostali trajno napeti, to važi i za današnje vreme (uprkos pokušaju pomirenja Kima i Trampa, ali čini se da taj proces nije otišao predaleko od inicijalnog optimizma prema nečem konkretnom), a svakako je vredelo i za kraj 60-ih godina kada je Hladni rat bio na vrhuncu.

Tadašnja Niksonova administracija odlučila je da ne reaguje na severnokorejsko rušenje njihovog vojnog aviona. Jedina reakcija bila je organizacija pomorskih vojnih vežbi u Japanskom moru nekoliko dana kasnije. Nedelju dana kasnije nastavili su sa izviđačkim misijama na tom prostoru nastojeći da pokažu Severnoj Koreji kako se ne mogu zastrašiti.

Što se tiče samog obaranja aviona, ono je itekako iznenadilo Amerikance. Čak i kada je Severna Koreja podigla svoje MiG-ove nisu previše reagovali. Verovali su da je to još jedan rutinski potez kojim Severna Koreja pokazuje kako je svesna američke prisutnosti u međunarodnim vodama u njihovoj blizini. Da Amerikanci nipošto nisu očekivali napad pokazuje i činjenica da njihov mornarički izviđački avion EC-121 nije bio naoružan niti je imao ikakvu pratnju.

Severnokorejski MiG-ovi bili su naoružani 23-milimetarskim topovima i AA-2 Atoll raketama sovjetske proizvodnje (sovjetski naziv: Vimpel K-13). Reč je o infracrvenoj raketi na vođenje. Slična je američkoj raketi AIM-9 Sidewinder po kojoj je i napravljena obrnutim inženjeringom.

Inače Sovjeti su nacrt američke rakete Sidewinder dobili početkom 60-ih od švedskog pukovnika Stiga Wennerströma koji je ujedno bio regrutovan i kao sovjetski tajni agent. Stig je ulovljen od strane švedskih obaveštajnih službi u Stokholmu početkom 1963. i osuđen na doživotni zatvor, ali je kasnije ipak pomilovan pa je pušten iz zatvora 1972. godine.

Američki autor i stručnjak za oružje Ron Vestrum u svojoj knjizi "Sidewinder" napisao je kako su Sovjeti tako precizno kopirali američku raketu da ih je bilo nemoguće razlikovati.

U svakom slučaju, veruje se kako je upravo ta raketa presudila američkom vojnom avionu. Detalji incidenta nikada nisu objavljeni u javnosti, ali se veruje kako je američki EC-121 srušen K-13 raketom jer su severnokorejski mediji objavili da je srušen "jednim udarcem".

Zašto se Severna Koreja odlučila za obaranje američkog aviona, nikad nije razašnjeno. Severnokorejski mediji tvrdili su kako je američki vojni avion ušao u njihove teritorijalne vode (sve upućuje na to da nije).

Rušenjem američkog aviona očito su hteli da pošalju jasnu poruku da neće tolerisati američku vojnu prisutnost u svojoj blizini. Neki smatraju kako je to bio "poklon za rođendan" severnokorejskom predsedniku Kim Il-Sungu (dedi aktuelnog predsednika Kim Džong Una) čiji je rođendan, a samim tim i nacionalni praznik, bio 15. aprila.

SAD nisu reagovale, očito ne želeći da se uvuku  u novi veliki sukob u koji bi ponovo mogao da se uključi SSSR i Kina. Ipak, Severna Koreja svakako nije znala šta može da očekuje pa su odmah nakon rušenja američkog aviona svoje snage stavili u stepen najviše pripravnosti.

Međutim, odmazda je izostala. Američki predsednik Ričard Nikson bio je potpuno zbunjen, kao i njegovi savetnici.

Zanimljiva je i sovjetska reakcija. Naime, iako je Hladni rat bio na vrhuncu, sovjetska mornarica je brzo poslala dva razarača na mesto rušenja američkog vojnog aviona kako bi pomogli u potrazi za srušenim avionom i eventualnim preživelim pilotima i vojnicima. Tim potezom Moskva je jasno dala do znanja Pjongjangu kako ne odobrava ovakvo ponašanje.