Psihoaktivna supstanca koja služi za komunikaciju sa drugim svetovima! (VIDEO/FOTO)

Ajavaska (na španskom: ayahuasca ili ayawaska) je enteogeni napitak koji se spravlja od vrste lijane Banisteriopsis kapi, koja raste u amazonskoj džungli, i lišća Psihotria viridis, odnosno čakrune ili drugih biljaka sličnog sastava. Kada se kombinuje sa lišćem čakrune, koje sadrži halucinogeni sastojak DMT (dimetiltriptamin), dobija se napitak koji šamani koriste tokom svojih obreda. To je sveti lek starosedelaca Amazona, i upotrebljava se za razne svrhe. Služi za uspostavljanje zaštite, pa do emotivnog i fizičkog lečenja.

Ajavaska, reč kečuanskog jezika, se odnosi na lijanu {Banisteriopsis caapi} od koje se pravi ali i na piće koje je njen proizvod . Na kečua jeziku aja znači duh, duša ili leš dok vaska znači konopac, lijana. Tako da se ajavaska može prevesti kao lijana duše, duhovna lijana ili lijana smrti.

Geografsko poreklo ajavaske se prostire od izvora pa do ušca reke Amazon i reka koje su mu se pripajanja. Države na čijoj teritoriji je ajavaska nastala su Kolumbija, Peru i Ekvador odakle se kasnije proširila i na Venecuelu, Gvineju, Surinam i Severni deo Brazila. Mnogi antropolozi procenjuju da je ajavaska piće iz amazonskih šuma koje je staro oko 5000 godina. Na primer antropolozi Ana Maria Lamazeres i Karlos Marinez Sarasola su u knjizi Principales plantas sagradas de Sudamérica napisali da je ajavaska toliko duboko ukorenjana u filozofiju i mitologiju da je ona postala neodvojih deo života plemena koji je koriste. Pored njih takođe i antropolog Džeremi Narbi u knjzi The kosmik serpent: DNA and the origins of knovledge  tvrdi da je to piće staro najmanje 5000 godina.

Da bi shvatili ovu starost treba uzeti u obzir da je ona stara koliko i egipatska civilizaija , oko pet vekova starija od Sumerijanskog kralja Gilgameša i oko 3000 godina starija od hrišćanstva.

Prvi dokazi o konzumiranju i kontaktu domorodačkih plemena sa ajavaskom i njenom glavnom psihoaktivnom supstancom DMT predstavljaju instrumenti za pušenje i ušmrkavanje DMT.

Jedan od najraniji predmeta koji se koristio kao dokaz za to predstavlja poslužavnik koji je napravljen od kosti kita i tube za ušmrkanje supstance od kosti ptice koji datira oko 1200. godina p.n.e. nešto kasnije sličniji predmeti su se koristili u ceremonijama Čavin kulture koja je nastnanjivala prostor Južne Amerike od 900. godine p.n.e. pa do 200. godine p.n.e. Mnogi predmeti slične namene te kulture su izgraviranji licima koje treba da predstavljaju spoj ljudi i mačaka ili ljudi i ptica što se može povezati i kasnijom upotrebom psihodeličnih kaktusa pored upotrebe ajavaske.

Pored toga na ostrivu Kariakou u blizini Granade su pronađeni posude sa istom namenom za koje je utvrđeno da su nastale od minerala koji ne potiču sa tog ostrva. Uz to potrebno je podsetiti se da su to i slična ostrva bila kolonizovana od strane plemena iz Južne Amerike što znači da su oni svoji kulturu i tradiciju širili i van svojih prvobitnih geografskih domena.

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Najskoriji artifakti su nastali u vreme Tijavanako civilizacije koju smatraju jednu od gavnih predstavnika Inka carstva Pored toga što su predmeti iz ove civilizacije pravljeni sa raznim gravurama na njima takođe su pronađeni i ostaci 5-MeO-DMT i bufotenina pored toga u kosi u kostima ljudi ove civilizacije koje su pronađene, nalaze se te i slične psihoaktivne supstance što može predstavljati razvijenosti u njihovoj spiritualnosti i psihotautici.

Prvi kontakt sa Evropom ajavaska je imala u 16. veku u doba osvajanja Španaca i Portugalaca. Tek značajno kanije u 20. veku Ričard Š. i Klaudio N. su imali neposredan kontakt sa ajavaskom koju su preneli u Evropu i ispitali, a kasnije napisali jedne o prvih članaka o njoj. Pored njih i Denis Mekkena, brat Terensa Mekkene, je svoj doktorski rad napisao upravo o ajavaski. Nešto skorije ajavaska je popularizovana od strane Vejd Dejvisa, kanadskog antropologa i entnobotaničara, ali i pisaca Martina Gudmana i Džej Grifinsa.

Upotreba i efekti

Tradicionalno za ceromoniju uzimanje ajavaske zadužen je plemenski šaman koji ajavasku i priprema.To su osobe koje su svoj život posvetile upravo ajavaski i oni u plemeni imaju poseban status. On je tu i da bi odredio dozu svakom učesniku te ceremoniju. Taj obred se održava noću kišnim šumama Amazona. Šamani takođe imaju i ulogu spiritualnih vođa cele ceremonije, zbog toga oni se nazivaju i ajavaskerosi. Razlog zbog kojeg ljudi uzimaju ajavasku su razni, ali najzastupljeniji su telesno i duhovno pročišćenje do kojih i ajavaska dovodi. Spiritualno otkrovljenje je definitivno najveći razlog za konzumiranje ajavaske. Osobe pod dejstvom ajavaske tvrde da su spoznali njihovu ulogu na zemlji, pravu prirodu svemira, kao i uvid u to kakve osobe trebaju da postanu. Mnogi ovakve trenutno smatraju kao ponovno rođenje. Pored toga nije retka pojava da neko tokom ovakvog iskustva tvrdi da su stupili u više duhovno stanje gde dolaze u kontakt sa bićima van ove dimenzije koja ima pomažu da se izleče, takođe stupaju u kontakt i sa vanzemaljskom inteligencijom ali i dušama mrtvih.

Pisa Don Hose Kampos tvrdi da su ljudi nakom uzimanja ajavaske značajno promeni svoje živote. Nakon konzumiranja javalja se mučnina praćena povraćanjem koja je prema šamanima jako značajna jer predstavlja potpuno očišćenje tela i duha ona je propraćena i drhtavicom, umorom, hipertermijom, grčevina, njihove dugotrajne posledice još nisu otrivene. Pored toga ipak zabeleženi slučaji smrti tokom ceremonija koji su se najčešće javili zbog več postoječih zdravstvenih problema kao što su problemi sa srcem ali takođe i zbog korišćenja i drugih suptanci kao što su kafein, nikotin, antidepresivi, rekreacione droge.

Značajna i utvrđena poslednica korišćenja ajavaske je stvaranje novih moždanih ćelija čije je istraživanje sprovela Barklej fondacija.