Poslednji ljudi na svetu koji govore jezikom Isusa Hrista: Da li aramejski polako nestaje?

Taj 62-godišnjak jedan je od poslednjih stručnjaka za drevni jezik, koji je u sirijskom selu Maluli, jednom od najstarijih hršćanskih naselja na svetu, preživeo devet hiljada godina. Aramejski se tom planinskom selu nekada naveliko koristio, ali danas ga još govori svega nekoliko ljudi.

"Aramejski je u opasnosti. Ako se ovako nastavi, nestaće za pet do deset godina", kaže Zarour, koji skuplja knjige i enciklopedije na aramejskom i dane provodi prevodeći drevni semitski jezik koji je bio u širokoj upotrebi na Bliskom istoku u počecima hršćanskog doba, a koreni su mu iz 10. veka pre Hrista.

"Danas 80 odsto meštana ne govori aramejski, a preostalih 20 odsto stariji su od 60 godina", rekao je.

Uklesana u stenu, prepuna crkava, samostana i manastira, Malula je simbol hršćanske prisutnosti u području Damaska. Hodočasnici iz celog sveta nekad su dolazili u selo da vide drevna verska zdanja i čuju aramejski na ulicama.

Sirijski građanski rat promenio je sve.

Džihadisti su osvojili selo 2013. godine, što je većinu Hrišćana prisililo da ga napuste. Režimske snage vratile su kontrolu nad Malulom sledeće godine, ali dve trećine izbeglih još se nije vratilo.

ZADNJI LJUDI NA SVETU

Mnogi od meštana utočište su pronašli u 55 kilometara udaljenom Damasku i oko njega. Deo njih je otišao u inostranstvo.

"Ratna generacija rađa se izvan Malule, u Damasku ili drugde i prvo nauče arapski", kaže Zarour.

On je autor tridesetak knjiga na aramejskom i dobro je poznat u sirijskim akademskim krugovima. Godine 2006. osnovao je centar za aramejski u Maluli, ali je ustanova zatvorena nakon početka rata. Načelnik sela, 80-godišnji Elias Thaalab kaže da se u Maluli ponose svojim sumeštaninom.

"Mislim da je Džordž Zarour jedini stručnjak za aramejski u Siriji. Ima mladih učitelja koji pokušavaju da nauče jezik, ali on je jedini koji ga poznaje u dubinu".

Thaalab naglašava kako je očuvanje aramejskog važnije od svega.

"Više od 2.000 godina čuvamo jezik Isusa u svojim srcima. Mi smo među zadnjim ljudima na svetu koji ga znaju".

Ali od 6.000 ljudi koliko ih je živelo u selu pre rata, samo ih se 2000 vratilo. Malula, što na aramejskom znači "ulaz", najpoznatije je od tri sela oko Damaska u kojima se jezik još koristi. Nekoliko dijalekata i derivata aramejskog govori se na severoistoku Sirije, u delovima Turske i na severu Iraka, kaže lingvista Žan-Baptist Jon, stručnjak za drevne jezike.

S OCA NA SINA

Osnovnoškolaca je u selu sve manje. U prvi razred ih je ove godine krenulo svega trideset. U učionici ružičastih zidova, prvačići sede za drvenim klupama i recitiraju pesme na aramejskom. Budno ih nadgleda učiteljica Antoaneta Mokh. "Aramejski se u Maluli generacijama prenosio s oca na sina. To je jezik doma. Ali ova su deca rođena u izbeglištvu", kaže.

Ona ima 64 godine i učiteljica je celog radnog veka. "Ali ne mogu u penziju jer nema ko da me zameni", naglašava.