Posle ženidbe saznao je porodičnu tajnu! Ceo njegov život bio je laž (FOTO)

Albert Gilmor je imao 21 godinu kada je otkrio porodičnu tajnu: žena, za koju je verovao da mu je starija sestra, zapravo mu je majka. Kasnije je saznao da mu je otac bio jedan od 300.000 američkih vojnika koji su u Drugom svetskom ratu bili stacionirani u Severnoj Irskoj.

Albertu Gilmoru nije bile jasno zašto majka okleva da mu da krštenicu, koja mu je bila potrebna kada je 1965. hteo da se oženi. Ubrzo je shvatio zašto: Rubi Gilmor, za koju je ceo život verovao da mu je sestra, zapravo mu je majka, a podigli su ga baba i deda. Ime oca nije bilo upisano.

Rubi je imala 17 godina kada je upoznala mladog vojnika, koji je bio stacioniran blizu njene kuće u Eglintonu (Severna Irska). Rastali su se u proleće 1944, kada je Albert morao da ode da bi učestvovao u iskrcavanju u Normandiji.

Kada se Rubi porodila u novembru, sinu je dala ime po ocu, za koga je buila uverena da je poginuo.

Iz poštovanja prema dedi i babi, Albert je odlučio je da ostavi stvari onakve kakve jesu, ali je skoro 35 godina kasnije, devedesetih godina XX veka, njegova ćerka Karen Kuk odlučila da istraži celu priču.

Karen je odmalena znala da joj je deda američki vojnik. Na osnovu adrese, koje se njena baka setila 50 godina ranije, ušla je u trag Albertovim tetkama. Albert Karou zapisao ju je na kutiji cigareta za vreme rata.

- Najlepše što sam mogla da poklonim dedi bio je susret s rođacima koji su još živi - kaže ona.

Međutim, kada je Albert pozvao tetku u Americi, saznao je da mu je otac umro pre 20 godina. Ipak mu je bilo drago što čuje da mu je baka još živa i da ima dva polu-brata. Tetka mu je faksom poslala očevu sliku. Dok je gledao kako izlazi iz mašine, nije mogao da veruje koliko liče.

Posle toga su Albert i Karen zajedno otputovali u Ameriku, gde su ih toplo dočekali.

- Bilo je nestvarno. Nisam ništa morao da objašnajvam, niti ništa da dokazujem - kaže Albert.

Američka porodica prepoznala je u njemu njegovog oca.

Nakon dirljivog susreta s bakom, posetio je očev grob.

- Bio je pokriven snegom i morao sam da ga sklonim da pročitam njegovo ime - kaže Albert.

- U tom trenutku sam osetio kako odbacujem veliki teret. Otišao sam sa osećajem da mi je život ponovo kompletan.

BONUS VIDEO: Neverovatno parkiranje u centru Beograda!