Tito je okupio najmoćnije svetske državnike u ekskluzivnom delu brionskog kompleksa, a onda su dogovor zapečatili deklaracijom

Tito je važne državnike ugostio na ostrvu Vangi, najekskluzivnijem delu brionskog kompleksa, gde je imao lični kutak i gde su imali pristup samo odabrani.

Da li mislite da je ideja Nesvrstanih bila ispred svog vremena?

Tog jula, oni su dogovorili osnivanje Pokreta nesvrstanih i dogovor zapečatili Brionskom deklaracijom, u kojoj se, između ostalog, navodilo da se "mir ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj sigurnosti u svetskim razmerima i proširivanjem oblasti slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom".

Iako u Pokretu nije bilo formalnog vođstva, na neformalnom čelu su se, kao inicijatori osnivanja, našli zvaničnici tri države - Jugoslavija, Indija i Egipat. Njima su se kasnije priključile još dve velike zemlje, koje su se među prvima oslobodile kolonijalne vlasti - Gana i Indonezija, na čelu sa predsednikom Kvame Nkrumahom, odnosno Sukarnom, predsednikom Indonezije.

Jugoslavija je bila veoma bitna jer je imala dobru saradnju sa mnogim zemljama i to joj je omogućavalo učestvuje u rešavanju nesuglasica među raznim državama.

Nesvrstani su rešili da se, u blokovski podeljenom svetu nametnu kao struja koja poziva sve zemlje da na miran način rešavaju svoje sporove.

U leto 1961, vreme Hladnog rata između Vašingtona i Moskve, Beograd se spremao da ugosti veliki i važan međunarodni događaj - Prvi samit Nesvrstanih.

Po centru grada i na aerodromu vijorile su se zastave 25 zemalja sa četiri kontinenta koje nisu pripadale ni istočnom, ni zapadnom bloku.

Nesvrstani okupili pre svega iz političkih ambicija, ali na okupu su ih održali privredni interesi, iako ekonomska saradnja tokom prvih decenija nije bila u prvom planu. Jugoslavija je jedna od zemalja koja je iskoristila priliku i zauzela mesto kolonijalnih sila koje su se povlačile iz Afrike i Azije ali ne kao osvajač , već kao prijatelj i partner u velikim poslovima.

Privredna saradnja je među nesvrstanima bila toliko jaka da su po strani dugo ostajale brojne nesuglasice na političkom planu. Ne treba zaboraviti da je ovaj pokret na svom vrhuncu brojao preko 120 zemalja sveta.

Prvi problemi u Pokretu nastali su zbog priklanjanja jednog od lidera Fidela Kastra, sovjetima. To je narušavalo neutralnost pokreta između blokova i vodilo u dalju polarizaciju među članicama.

Nakon odlaska Tita i ostalih osnivača koji su uživali veliki ugled, problemi i podele unutar pokreta postaju sve veći i sve vidljiviji. Izgubio se jasan pravac delovanja i Pokret Nesvrstanih nikada više nije imao harizmatične lidere na svom čelu. 

Formalno ovaj pokret postoji i danas i okuplja preko 100 zemalja članica u kojima živi preko 55 odsto svetskog stanovništva, ali njegov politički i ekonomski značaj su daleko od onog iz druge polovine 20. veka.