Pojava je okarakterisana kao super oružje koje je "zaslepilo" američke satelite

U revidiranom dokumentu iz 1986. godine se navodi:

-Iako se izveštaji razlikuju, većina posmatrača opisuje ovaj fenomen kao belu kuglu na horizontu koja se ravnomerno širi u stranu i naviše, zadržavajući kupolast oblik.

U početku je kupola neprozirna, ali kako se širi postaje prozirnija i zvezde se mogu videti kroz njen centar. Kako počinje da bledi, spoljna granica ostaje svetlija, formirajući luk u obliku duge. Navodi se da je u punoj dužini izuzetno velika i ispunjava više od polovine neba. Kupola je širine oko 1.900 kilometara, a centar na nadmorskoj visini od 1.000 kilometara.

Većinom je "Kupola svetlosti" bila vidljiva oko 20 minuta, ali postoje izveštaji da je ponekad trajalo i do 100 minuta. U skoro svim slučajevima navode da je bila vidljiva kada su posmatrači bili u mraku ili sumraku.

U listu se napominje da iz dokumenata nije jasno kada su se vazduhoplovne ili druge jedinice oružanih snaga SAD prvi put susrele sa "Kupolom svetlosti" i koliko je slučajeva primećeno.

Verzije objašnjenja su se kretale od "rezultata ispuštanja neiskorišćenog raketnog goriva" do stvaranja "jonskih oblaka" potrebnih za simulaciju situacije nakon nuklearnog napada u svrhu komunikacionih eksperimenata.

Navodi se da je stvaranje ovih oblaka komplikovano i zahteva značajnu pripremu. Oni se mogu formirati oslobađanjem reagensa na visini većoj od 120 kilometara.

"Nažalost, ne raspravlja se o mogućem cilju eksperimenta", komentarišu analitičari članak Slekeniča.

Dalje se razmatra jedna od najupečatljivijih teorija da je "Kupola svetlosti" protivmera američkoj protivraketnoj odbrani.

Iako je Ugovor o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa između SAD-a i SSSR-a iz 1987. godine rezultirao uništavanjem RSD-10/SS-20, američka vojska je bila zabrinuta da će fenomen "Kupola svetlosti" pratiti i druga sovjetska lansiranja balističkih raketa.