Ovaj ludak inspirisao je kultne filmove

Za Eda Gina verovatno niste čuli, a u pitanju je jedan od najstrašnijih ludaka ikada.

Edvard Teodor Gin rođen je 27. avgusta 1906. godine u Viskonsinu, a život je skončao u zatvorskoj bolnici Mendota 26. jula 1984. godine. Počinio je zločine zbog kojih je postao inspiracija za neke od najvećih ludaka u istoriji kinematografije.

Stanovnici njegovog rodnog Plejnfilda godinama su pričali kako se na Ginovoj farmi oduvek "dešavalo nešto čudno", a među tim čudnim stvarima bile su i umanjenje ljudske glave.

Ništa od tih čudesa nije bilo dovoljno da se policija zainteresuje za Gina, sve dok nije nestala majka zamenika lokalnog šerifa. Policija je tada konačno upala na njegovu farmu i pronašla stvari od kojih se normalnoj osobi diže kosa na glavi.

Policija je otkrila četiri ljudska nosa, devet maski napravljenih od ljudske kože, brojne ljudske glave, abažure za lampe od ljudske kože i druge strahote.

Gin je priznao da je počinio samo dva ubistva, uključujući i majku šerifovog zamenika koja je pronađena u njegovoj šupi, tvrdeći da je većina stvari koje su otkrivene nastala nakon njegovih pohoda po grobljima, odnosno da je krao leševe, kasapio ih i od njihovih delova pravio brojne predmete.

Ono što je nakon toga otkriveno bilo je više nego dovoljno da autori najčuvenijih filmova stave i užasa po njemu stvore likove kojih se i danas plašimo.

Tako je čuveni Alfred Hičkog na osnovu Geina napravio Normana Bejtsa iz "Psiha" (1960.), koji je od kože svoje pokojne majke pravio odeću.

U čuvenom "Teksaškom masakru motornom testerom" (1974.) ovakve strahote nisu vezane za jednog lika, već za čitavu porodicu ludaka koja je takođe krojila ljudsku kožu.

Poslednji u nizu filmova u kojima su negativci nastali po Geinu, bio je "Kada jaganjci utihnu" (1991.), gde je ludak Bafalo Bil je takođe koristio ljudsku kožu da bi pravio odeću.

Osim ovih kultnih filmova Gin je inspirisao i negativce u manje poznatim delima poput "Kuća 1.000 leševa", "American Horror Story: Asylum" i drugim.