Otkriven nevidljivi štit oko zemlje, postavlja se pitanje kako astronauti odlaze u svemir kada je omotač neprobojan?

Nekoliko hiljada kilometara iznad površine naše planete, elektroni se kreću blizu brzine svetlosti. Ovi elektroni mogu postati opasni i poznato je da uništavaju satelite i čak ranjavaju astronaute u ekstremnim slučajevima.

Naučnici su otkrili ono što se danas naziva "nevidljivi štit" ili barijera koja leži unutar oboda Van Alenovih radijskih pojaseva i koja je neprobojna za elektrone. Uprkos svojoj intenzivnoj energiji, elektroni se ne mogu približiti na udaljenosti većoj od 11.000 kilometara od zemljine površine. 

Šta se zapravo dešava?

Otkriće je napravljeno na osnovu podataka prikupljenih od Nasinih Van Alenovih sondi koje kruže u surovom okruženju Van Alenovih pojaseva zračenja. Ovi pojasevi mogu se opisati kao veliki torus naelektrisanih čestica oko zemlje, zarobljeni zemljinim magnetnim poljem. 

Oni se protežu od oko 650 kilometara unutrašnji prsten do 65.000 kilometara sporljni prsten iznad zemlje.

"Postojanje dva pojasa, koji se ponekad smatraju jednim pojasom različitog intenziteta, potvrđeno je informacijama obezbeđenim lansiranjem prvog američkog zemaljskog satelita Eksplorer I, poslatog tokom Međunarodne geofizičke godine 1957-58. Pojasevi su dobili ime po Džejmsu Van Alenu, američkom astrofizičaru."

Podaci prikupljeni tokom 20 meseci sugerisali su da postoji izuzetno oštra barijera protiv elektrona koji se takođe nazivaju "eletroni ubice", zbog potencijala pustošenja. 

Čudno je, ali ova barijera se držala stabilno čak i tokom vremena prekomernih eksplozija elektrona tokom solarnih oluja.

Istraživači su pokušali da saznaju šta drži ovaj štit i otkrili su koliko moćni, uključujući i efekte zemljinog magnetnog polja i prenosa sa zemaljskih radio stanica.

Najpre su istraživači pogledaju Južnoatlansku anomaliju, sloj u magnetnom polju zemlje malo iznad Južne Amerike gde je jačina magnetnog polja oko 30% slabija nego u bilo kom drugom regionu. 

Razlog je bio da ako je zemljino magnetno polje zaista odgovorno za štit, dolazni elektroni treba da padnu dublje u zemljinu atmosferu i  potonu u rupu. Takvih stvari nije bilo, elektroni ubice su ostale na 11.000 kilometara iznad površine planete.

Radio prenos, dugog dometa, vrlo niskih frekfencija VFl može procuriti u gornju atmosferu, ali nakon detaljnijeg ispitivanja istraživači su otkrili da oni mogu odbii smao umereni nivo energije, što predstavlja malo zaštite u odnosu na energetski intenzivne elektrone. 

"Gotovo kao da elektroni nailaze na stakleni zid u svemiru. Nešto popuz štitova stvorenih poljima sila u -Zvezdanim stazama- koji su korišćeni za odbijanje vanzemaljskog oružija. Tako vidimo nevidljivi šit koji blokira ove elektrone. To je izuzetno zbunjujući fenomen" izjavili su naučnici.

Neverovatno koliko je naša planeta bezbedno čuvana, imamo atmosferu, magnetno polje, pojaseve zračenja i ko zna šta još. 

Ako je neko sumnjao u to koliko je dragocena i posebna ova planeta, ne tražite dalje.

"To je kao da na fenomen gledamo novim očima, sa novim svetom instrumenata koji nam daju detalje da kažemo : da postoji ta tvrda, granica..." kažu naučnici.