Orginalna priča o ovom dečaku je daleko od one koju smo svi rado slušali

Njegova priča je sve samo ne lepa.

Pinokio je odmah na početku ove priče predstavljen kao "bedni dečak" i neposlušna mala baraba.

Bio je to lutak obasut ljubavlju, a ponašao se potpuno suprotno od onoga što se od njega očekivalo.

Bežao je sa časova, hvatao se lošeg društva, svađao se sa Đepetom, bežao od kuće.

Malenog cvrčka-zaštitnika, Pinokio kao simbol svoje savesti na kraju zgazi i ovaj završava kao obična "fleka" na zidu.

Zbog Pinokijevih zlodela i zlonamernih radnji, njegovi prijatelji, lisica i mačka , na kraju ga obese. Nisu ga ubili jer se radi o lutki, ali svakako je ovaj čin predstavljao određenu kaznu za nestašnog dečaka.

Pisac je u stvari hteo da pokaže kako nestašno "derište" kroz celu priču pati i odgovara za svoja zlodela.

Dizni je priču preradio jer je znao da dečak iz bajke mora da bude prijemčiv i dopadljiv deci kako bi se priča bolje prodavala.