Naučnici u šoku, hrana za ljude može da se pravi i u svemiru

Lisnato povrće uzgajeno je na Međunarodnoj svemirskoj stanici koja kruži oko Zemlje i slično je onom koje se uzgaja na planeti i pođednako zdravo.

Astronaut Stiv Svanson je uzgajio salatu na Internacionalnoj svemirskoj stanici još 2014 godine.

Kada astronauti krenu ka Marsu, možda krajem 20-tih godina ovoga veka, velika je šansa da će uzgajati povrće da ga jedu tokom putovanja.

U tekstu koji je objavljen ove sedmice stručnjak koji je gajio salatu na kosmičkoj stanici tvrdi da je ta vrsta salate sasvim bezbedna da se jede i hranljiva kao ona koja se gaji na Zemlji.

"Bila je stvarno dobra", potvrdio je biolog Ðioja D. Masa, stručnjak za povrće koji radi za NASA u Kenedi centru na Floridi i autor teksta koji se pojavio ove sedmice.

Nije bilo ničega iznenađujućeg, niti neobičnog, rekao je Masa.

Sada se voće i povrće, koju jedu astronauti dok su u kosmosu, priprema na Zemlji i šalje u svemir kargo raketama.

Za duže letove kao što bi bili oni do Marsa, koji mogu da traju tri godine, takva dostava bi bila nemoguća, a hrana, koja bi mogla da bude poslata unapred, čekala bi predugo na konzumiranje.

"Sveže voće i povrće bi bilo staro možda i pet godina dok brod stigne do Marsa", kazala je Grejs Daglas stručnjak za tehnologiju hrane u NASA, koja ima u Hjustonu centar za kosmičku ishranu.

Pošto bi hrana izgubila ukus i sve hranljive sastojke, astronauti bi je nerado jeli i to bi moglo da utiče da njihovo zdravlje.

To je glavni razlog što se stručnjaci trude da na brodu uzgaje sveže poverće.

Zato je kreirana prostorija koju su nazvali "Vedži", u kojoj može da se uzgaja povrće. Nakon salate u "Vedžiju" su uzgajili kineski kupus i još neko lisnato povrće.

Uzgajanje biljke u svemuru dosta je teško, jer nema sile gravitacije koja bi tečnost vukla ka korenu biljke.

Astronauti primenjuju metod da se voda kap po kap "gura" na dole prema korenu ili se stavlja direktno na lišće.

Dr Masa upozorava da ima komplikacija kod zalivanja biljaka, jer mora da se vodi račun da se ne sipa previše ili premalo vode.

U "Vedži" sali salata nije rasla u zemlji, već u poroznoj keramičkoj posudi u kojoj se voda i vazduh ostajali omotani oko korena.

Specijalno svetlo je obezbeđivalo dovoljno osvetljenja potrebnog za rast biljaka. Primećeno je da u biljci ima veća koncetracija fenolika, koji se smatra za odličan antioksidant.

Došlo se i do zaključka i da nema štetnih bakterija.

NASA je odabrala pet istraživačkih projekata da bi utvrdila koji je najbolji metod uzgajanja povrća u kosmosu, jer astronauti neće moći da jedu samo salatu.

Na primer, pred istraživače se postavlja pitanje šta da se radi sa delovima biljke, poput paradajza, koji nisu jestivi kao što su listovi, stabljike i korenje.

Veliki je problem i kako da se pere povrće u kosmičkom brodu, jer ne može da se pere u vodi, već samo da se briše sterilnom hartijom.

Naučnici su priznali da ima još dosta nerešenih problema, ali da se svi mogu rešiti jer ima dosta vremena do prvog leta na Mars.