Naučnici potpisuju peticiju protiv slanja poruka u svemir jer misle da su vanzemaljci opasni

Neidentifikovani leteći objekti koji ne potiču sa Zemlje postoje, ali mi ne znamo ko su posetioci, odakle dolaze i sa kakvim namerama, tvrdi Luis Elizondo, bivši rukovodilac super-tajne američke vladine organizacije za istraživanje "vazdušnih fenomena".

Brojna viđenja neidentifikovanih letećih objekata 50-tih i 60-tih godina javnosti su predstavljana kao pogrešno protumačeni meteorološki baloni, avioni, odsjaj zvezda ili naprosto prevare pojedinaca.

Američka vlada je još od 1952. godine, putem projekta "Plava knjiga" i preko Komiteta za nacionalna istraživanja o vazdušnim fenomenima, pažljivo sakupljala i proučavala izjave svedoka. Do 1969. godine, izveštaji sakupljeni u "Plavu knjigu" obradili su više od 12.000 svedočanstava, i mada je za većinu nađeno racionalno objašnjenje, ostalo je oko 700 nerazrešenih slučajeva.

Godine 2007. Pentagon je pokrenuo Napredni program za identifikaciju pretnji u vazdušnom prostoru (AATIP), tajnu vladinu agenciju na čijem čelu je bio Luis Elizondo, bivši obaveštajni oficir, sa zadatkom da istražuju "neidentifikovane vazdušne fenomene" (UAP), kako su nazvani umesto popularne skraćenice UFO.

Agencija je, navodno, završila sa radom 2012. godine, a Elizondo kaže da je 2017. dao ostavku jer je "birokratija obmanjivala javnost držeći informacije o UAP tajnim i ne vodeći računa o riziku do kojeg to može da dovede". Luis Elizondo je postao direktor za globalnu sigurnost i specijalne programe na privatnoj Zvezdanoj akademiji za umetnost i nauku.

- Postoji nešto na nebu, a mi ne znamo šta je to i ne znamo odakle dolazi. Da li je to problem? Iz perspektive nacionalne bezbednosti - da! Potrebno nam je da razumemo šta predstavljaju, da bi odredili da li su nam pretnja ili ne - kaže Elizondo, koji je posle rukovođenja vladinim programom ubeđen da letelice vanzemaljskog porekla u našem vazdušnom prostoru postoje.

Bivši obaveštajac napominje da, prema njegovom saznanju, NLO-i nisu do sada ispoljavali agresivne namere.

Astronomi su odlučili da ne osluškuju samo signale iz svemira. Neki zagovaraju svetlosnu komunikaciju koja će staviti na znanje vanzemaljcima da na Zemlji ima nekoga. Drugi misle da bi bilo mudrije da se prikrijemo.

- Šta treba da bude sadržaj poruke i kako da najbolje predstavimo ljude na Zemlji? Koja bi to bila slika koja bi vredela hiljadu reči? - postavlja pitanje Pit Vorden, direktor projekta "Probojna inicijativa".

 - Šta treba da bude sadržaj poruke i kako da najbolje predstavimo ljude na Zemlji? Koja bi to bila slika koja bi vredela hiljadu reči? - postavlja pitanje Pit Vorden, direktor projekta "Probojna inicijativa".

- Svaka civilizacija koja bude u stanju da detektuje naše prisustvo verovatno će biti veoma napredna, i može se dogoditi da neće biti raspoložena da nas tretira na ljubazan način - tvrdi fizičar Mark Bjukenen u žurnalu "Fizika prirode".

Drugi astronomi misle da je stvar vredna rizika ali dodaju da je sada možda već kasno o tome razmišljati. Jer, naše poruke nalaze put kroz kosmos još od pronalaska radija.

Bilo je pokušaja oglašavanja na daljinu - NASA je 2008. godine prema Polarisu, Severnoj zvezdi, emitovala kompoziciju "Bitlsa" "Preko univerzuma" povodom 50 godina postojanja Agencije i 40 godina nastanka te pesme. Na egzoplanetu (van Sunčevog sistema) Gliese 581 c iste godine preko Ukrajinske svemirske agencije poslate su zracima slike i poruke.

 Prošlog oktobra, Evropska svemirska agencija takođe prema Polarisu poslala je 3775 tekstualnih poruka. Međutim, nekoliko prominentnih naučnika potpisali su izjavu protiv budućih METI inicijativa, sve dok se za to ne dobije saglasnost od neke vrste međunarodnog saveta!

Da li je dobra ideja da ih otkrijemo, ili da oni otkriju nas? O tome se Stiven Hoking 2010. godine izjasnio kategoričkim odgovorom: "Ne!"

- Mi treba da pogledamo sami sebe da bismo videli kako inteligentan život može da se razvije u nešto što mi ne bismo želeli da susretnemo. Uzmite susret Kristifora Kolumba sa američkim domorocima. To nije nikako ispalo dobro za njih - zaključio je Stiven Hoking.