Na Gugl strit vjuu samo je Nemačka prazna rupa! Postoji nekoliko razloga za to!

Postavlja se pitanje da li dobar istorijski razlog za nepoverljivost Nemaca prema njima i da li je Gugl loš kao Gestapo ili Štazi, ali generalni stav je da u Nemačkoj "gugl strit vju" nije dobrodošao.

Od svog lansiranja 2007. godine "Gugl strit vju" mapirao je milione kilometara ulica širom sveta, snimao je čak i u svemiru i okeanu, ali u Nemačkoj nema pristup. Ako na Gugl mapama kliknete na ikonicu pegman, pojaviće se zanimljiv prizor – cela Evropa je prekrivena plavim linijama koje indiciraju da je aplikacija dostupna, ali su Nemačka i Austrija gotovo sasvim prazne.

Ima nekoliko mogućih razloga za to, a jedan od njih je što su Nemci slavno ljubomorni na svoju privatnost, a to je stav koji dele sa svojim kulturološki bliskim susedima Austrijancima.

Nemci su ekstremno posesivni oko svojih ličnih podataka i šokira ih spremnost ostatka sveta da dele svoja imena, adrese, liste prijatelja i onlajn istoriju pretraživanja.

Prema istraživanju objavljenom u magazinu Harvard biznis rivju, prosečni Nemac je spreman da plati do 184 dolara kako bi zaštitio svoje lične zdravstvene podatke. S druge strane, to prosečnom Britancu vredi maksimalno 54 dolara, a za Kineze taj trošak može biti i jednocifren.

Razlog je trauma čak dva totalitarna režima nad svojim glavama u svojoj nedavnoj prošlosti - Trećeg rajha i komunističke Istočne Nemačke.

Oba režima zahtevala su totalnu kontrolu nad svojim građanima, a u godinama nacizma najvažniji instrument države bila je tajna državna policija Gestapo, dok je u Istočnoj Nemačkoj to bio Štazi.

U tim sistemima građani su u stvarnosti izgubili svoje pravo na privatnost i mogli su biti proglašeni kriminalcima zbog svojih privatnih misli i radnji, što je rezultiralo strogom kaznom.

Kao i kod mnogih drugih aspekta nacističke vladavine, posleratna Nemačka je primenila „ni vider“ (nikad više) politiku kada je u pitanju kršenje privatnosti.

To je jedan od razloga zašto prvi član tada još samo zapadnog nemačkog posleratnog Ustava kaže: „Ljudsko dostojanstvo će biti neprikosnoveno. Njegovo poštovanje i zaštita je dužnost svih državnih tela.“

Nemci vole keš, a ne kartice

Strane kompanije koje posluju u Nemačkoj moraju da se prilagode nekim od najstrožih zakona o privatnosti na svetu. Ali "nikad više" je teško održavati u svetu koji sve više minira i monetizuje lične podatke. Kao rezultat toga, neumoljivi napredak digitalizacije posmatra se s mešavinom fatalizma i nesigurnosti.

Primer je podeljenost Nemačke naspram društvenih medija. Iako instinktivno ne veruju velikim kompanijama poput Gugla i Fejsbuka, Gugl u Nemačkoj pokriva 90 odsto tržišta pretraživača, dok profil na Fejsbuku ima više od polovine Nemaca.

I dok se nemačka makroekonomija oslanja na visoke tehnologije kako bi zadržala svoj globalni položajni položaj, na mikroekonomskom nivou dobar i staromodni novac i dalje je kralj.

Gugl je u avgustu 2010. objavio da će preslikati ulice 20 najvećih nemačkih gradova do kraja te godine. Bes među građanima je bio ogroman. Neki od Guglovih automobila s kamerama su skroz uništeni, a 70-godišnji Austrijanac koji nije želeo da se njegova slika pojavi negde zapretio je vozaču baštenskim alatom.

"Ne postoji tajna služba koja bi tako nesmetano prikupljala fotografije", izjavila je Ilse Ajgner, tadašnja nemačka ministarka za zaštitu potrošača.

Gugl automatski zamagljuje lica i registarske tablice vozila, a na zahtev i prednje strane kuće. Tek 3 odsto domaćinstava na relevantnim područjima u Nemačkoj nije zatražilo da njihove kuće budu zamagljene.

Suočeni s tim neviđeno visokim nivoom otpora, Gugl je 2011. objavio već prikupljene podatke, ali ih je ostavio pri tome. Od tada u Nemačkoj ulice nisu snimane. Nakon otkrića u maju 2010. godine da je Gugl upotrebio podatke iz nekodiranih Wi-fi veza prilikom uspostavljanja svojih drumskih panorama, strit vju bio je zabranjen iz Austrije. Gugl je od 2017. nastavio da sakuplja slike u Austriji, a od 2018. dostupan je za odabrane lokalitete.

BONUS VIDEO: