Na današnji dan je prvi put upotrebljena nuklearna bomba, posledice su bile najkatastrofalnije u istoriji čovečanstva

Nebo je bilo vedro tog 6. avgusta 1945. kad je u 8.15 sati američki bombarder "B-29 Enola Gay" bacio na Hirošimu atomsku bombu "Little Boy" koja je istog dana i sledećih nedelja usmrtila 140.000 ljudi. To je i dan danas najveće masovno ubistvo u istoriji ratovanja. Amerikanci su se odlučili na bacanje nuklearnih bombi, prvo na Hirošimu, kasnije i na Nagasaki, da bi što pre primorali Japan na predaju jer se rat odužio i odnosio sve više života.

Vojska i političari bili su odmah posle kapitulacije Nemačke u maju 1945. godine odlučni u nameri da upotrebe bombu za okončanje rata sa Japanom. Kraj rata u Japanu se još nije nazirao, a SAD su želele osvetu za Perl Harbor. Predsednik Truman je 24. jula obavestio sovjetskog predsednika Staljina o postojanju atomske bombe i namerama SAD. Japanu je ponuđen još jedan ultimatum za predaju, rok je bio 3. avgust. Predaje nije bilo. Za 6. avgust izabran je cilj – Hirošima.

Rano ujutru mala grupa aviona letela je prema gradu. Jedan od njih nosio je “Malog dečaka“, kako je nazvana prva atomska bomba. Videvši da se gradu približava mali broj aviona znak za vazdušnu opasnost nije dat, zbog štednje goriva Japanski lovci nisu poleteli. Američki avioni nadletali su grad, a onda u 8:15 sati po lokalnom vremenu, bomba sa 60 kilograma uranijuma odvojila se od aviona bombardera B29A. Padala je 57 sekundi i eksplodirala na visini od oko 700 metara. Eksplozija je bila strašna, progutala je grad star pet vekova. Sve što se našlo u krugu od 1,6 kilometara više nije postojalo, totalno uništenje. Požari su zahvatili površinu od 11,4 km2. Oslobođena je energija od 13 kilotona TNT. Kompletna infrastruktura grada bila je uništena. Tokom prvog minuta stradalo je oko 66.000 ljudi, a povređeno 69.000 ljudi. Pre napada u gradu Hirošima živelo je 255.000 ljudi. Tokom naredna dva dana broj žrtava je dostigao 90.000. Tokom prvih mesec dana umrlo je oko 166.000 ljudi.

Ni ovde nije bio kraj. Japan se nije predavao, a SAD su želele da svet stekne utisak o ogromnom arsenalu ovakvog oružja. Tri dana kasnije, u 11:01 sat avion B29 izbacio je drugu atomsku bombu. Ovog puta meta je bio grad Nagasaki. Ova bomba bila je tehnički drugačija i manja od one prve, ali efekti su bili slični. Padala je 43 sekunde i eksplodirala na 470 metara iznad površine. Snaga eksplozije bila je 21 kiloton TNT, temperatura je dostigla 4.000 stepeni, a vetar brzinu od 1.000 km/h. Bomba je sadržala “samo” 6,4 kilograma plutonijuma. U trenutku je ubijeno 80.000 ljudi, svaki treći stanovnik Nagasakija, još 60.000 je teško povređeno. Posle toga Japan je i definitivno kapitulirao.