Misterija jedne od glavnih atrakcija Beograda: Rimski bunar na Kalemegdanu krije mračne tajne

Vremenom je menjao namenu

 

Beograd, Kalemegdan, lepo vreme, vremenska prognoza
Kalemegdan, Foto: Tanjug/Rade Prelić

 

Rimski bunar na Kalemegdanu u Beogradu nedvosmisleno predstavlja misteriju. Od toga kako ili kada je nastao i u koje svrhe, do nedoumica ko je sve u njegovim dubinama skončao. Odgovori na neka od ovih pitanja i dalje su nejasni.

Prema zvaničnoj verziji, Rimski bunar potiče iz 1731. godine i delo je nemačkog arhitekte Baltazara Nojmana. Nastao je u težnji da se omogući snabdevanje pijaćom vodom za austrijsku vojsku, u slučaju opsade Beogradske tvrđave. Drugi istraživači, pak, smatraju da su ga napravili Rimljani u vreme Flavija, budući da je poznato da su gradili akvedukte i kupatila na teritoriji Beograda. Koja god teorija bila tačna, činjenica je da u stvari uopšte nije u pitanju bunar već cisterna koja se napaja zahvaljujući atmosferskim prilikama.

Vremenom je menjao namenu: služio je za skladištenje hrane, kao tamnica i silos. Ono što je najinteresantnije jeste da je, zahvaljujući auri misterije, inspirisao različite legende. Neke od teorija, poput one da od bunara do Zemuna vodi podžemni tunel, nikada nisu dokazane.

Ovo su samo neke od najpopularnijih priča iz njegove mračne istorije:

– 1494. Godine, dok je Kalemegdan bio ugarsko uporište, grupa Ugara je nameravala da se preda i da Beograd ustupi Turcima. Ugarski vojvoda Pavle je saznao za zaveru, savladao Turke i krvavo se obračunao sa zaverenicima. Odlučio je da budu kanapima spušteni u bunar, koji je tada služio kao silos i izgladnjuje ih do granica izdržljivosti. Na kraju su im pobacani noževi, usled čega su se poubijali i jedni druge pojeli.

Beograd, Kalemegdan, lepo vreme, vremenska prognoza
Kalemegdan, Foto: Tanjug/Rade Prelić

– Poznata je i priča o revolucionarki Lenki Knićanin, koja je bila upletena u neuspeli atentat na kralja Milana Obrenovića 1882. godine. Kao vid svojevrsne kazne, zatvorena je u bunar. Ubrzo su je pronašli mrtvu zajedno sa telom vojnika koji je trebalo da je čuva.

– U vreme Drugog svetskog rata nemački ronioci su istraživali dno bunara. Šta god da je bio uzrok tome, dvojica ronilaca nikada nisu ponovo ugledala svetlost dana.

– Za Rimski bunar vezuje se i događaj iz 1956. kada je izvesni Beograđanin u njega ubacio svoju ljubavnicu u želji da je se ostarasi. Počinilac verovatno nikada ne bi bio otkriven da kod njega nije pronađena karta za tramvaj koja je imala isti serijski broj kao i ona koja je pronađena kod žrtve. Ovaj događaj je ovekovečen i na filmskom platnu u ostvarenju Dušana Makavejeva: “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”.

Bunar je korišćen i za snimanje filma “Lavirint”, a navodno ga je i sam Hičkok okarakterisao kao “pravu poslasticu”.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi