"Majka mi je govorila: kada izađeš sa dečkom u Beogradu, ne govori mu koji problem imaš. Prekršila sam to obećanje, rekla sam mu!

Blogerka i neko ko gotovo svakodnevno prelazi one najbitnije korake, životne, u okviru svoje, simbolično nazvane Instagram stranice, "1906 koraka", već skoro sve godine svojim pisanjem tera veliki broj ljudi na razmišljanje, ovaj put je pisala o onome što tišti sve tinejdžere, pogotovo one rođene s hendikepom bilo koje vrste.

Sara, rođena sa oštećenjem sluha, podelila je sa svojim pratiocima svoje sećanje na razgovor koji je vodila sa majkom, a koji se ticao prvog poljupca, stupanja u odnose i samih emotivnih odnosa. Objavu vam prenosimo u celosti.

Da li biste bili u vezi sa partnerom koji ima oštećenje sluha?

"Sećam se tinejdžerskih razgovora sa majkom, koja me je pripremala za život. Bile su to teme o prvom sastanku, prvom poljupcu, prvom sek*u. Govorila mi je da na početku veze treba da kažem momku da imam oštećenje sluha. Prihvatala sam njene reči kao zapovest, jer sam znala da sve što mi kaže mora biti mnogo važno i pametno.

I jeste bilo. Želela je da me zaštiti od povređivanja koja su neizbežna, posebno kada si tinejdžerka sa hendikepom. Kada je došlo vreme da stvarno izađem na dejt – prvi put, pa i kasnije – ćutala sam o svom hendikepu. Moj prirodni osećaj je govorio da nisam dužna ništa da objašnjavam. Da je oštećenje sluha samo jedna šifra u zdravstvenom kartonu. A zdravstveni karton je dokument poverljive prirode, te ćete se složiti sa mnom da iznad njega ne treba da obleću svačiji nosevi. Sada, kad ponovo razmišljam o tome, drago mi je što sam slušala sebe. To ne znači da ono što mi je majka pričala nije imalo smisla.

Ipak, samo osoba koja se suočava sa određenim poteškoćama može da zna šta je najbolje za nju. A kada pričamo o najranjivem delu svog bića, važno je da to ne bude zato što "tako treba", već zato što unutrašnji osećaj i dati trenutak kažu da je vreme. Obratite pažnju na detalje fotografije koju sam podelila uz ovaj tekst. Jeste li primetili slušne aparate? Sada sigurno jeste, mada vam je možda bilo potrebno dodatno vreme da ih uočite.

Čak i ako ste ih isprva videli, preleteli ste preko njih, zar ne?! Nisu slušni aparati velika stavka u odnosu na sve ostalo. U odnosu na moja leđa, na ruže, na punđu, na skupljene ruke, na celu kompoziciju fotografije. Baš tako je i u životu. Šta je jedno oštećenje sluha u odnosu na sve lepote i vrline koje jedna osoba može da pruži?", stajalo je u obajavi koja je mnoge od nas naterala da se zapitamo - čime zapravo gledamo na svet i na ljude oko sebe?