Parovi koji imaju problem sa začećem šalju pisma manastiru Hilandaru kako bi tražili pomoć

Hilandarci objašnjavaju da se deca ne dobijaju, već "zaimaju", budući da decu ne dobijamo na poklon; ona nisu naša, već Božija.

Takođe se tvrdi da začeće i rađanje dece izmoljene na ovaj način najčešće se zbiva protivno zakonima prirode i medicine. Brojne stručne prezentacije i predavanja lekara svedoče o racionalno neobjašnjivim načinima začeća, pokazujući čak i fotografije i anatomske prikaze koji svedoče o potpunim nemogućnostima da žena, muž ili oboje začnu, ali je do začeća ipak došlo. 

Pisma stižu iz čitavog sveta, iz Amerike, Evrope, a postu pristupaju čak i ljudi drugih vera – protestanti, katolici i muslimani.

Šalje im se parče orezane lozice i tri zrna osušenog grožđa, uz detaljno uputstvo za upotrebu. Supružnici pristupaju tzv. Hilandarskom postu, u trajanju od 40 dana, nakon čega uzimaju plodove svete loze.

Zrna grožđa sa čudotvorne loze iznikle iz groba u kom je na Hilandaru bio sahranjen Sveti Simeon Mirotočivi (Stefan Nemanja) donela su radost u domove hiljada bračnih parova širom sveta koji nisu mogli da imaju decu.

Hilandarski post se smatra najtežim. On treba da pada van uobičajenih godišnjih postova, pa je potrebno da supružnici odrede tih 40 dana izvan ostalih postova. Hilandarskom postu se ne sme pristupati olako. Posti se strogo, na vodi, osim ako zdravlje supružnika to ne dozvoljava, a to onda razrešava duhovnik ili ispovednik. Fizički post je uvek po meri naših snaga, ne u cilju preteranog iscrpljivanja, već radi smirenja strasti, očišcenja i otvaranja dveri duha. Subotom, nedeljom i praznicima dozvoljen je post na ulju.

Radi dobijanja svetog grožđa i lozice Sv. Simeona, supružnici mogu pisati molbu manastiru Hilandaru a najlepše je da suprug ili neko duhovno blizak toj porodici lično hodočasti Hilandar i zatraži svete plodove.