Kako je propao izvoz aviona u SAD vredan 10 milijardi dolara

Ideja da avion G-4 uopšte može da uđe na američko tržište javila se sasvim slučajno a glavni razlog je bila odluka Američkog ratnog vazduhoplovstvada zameni svoje stare avione koji su im služili za obuku borbenih pilota. Bila im je potrebna posebna letelica na kojoj bi svi piloti imali osnovnu obuku a naš avion oznake naš G-4 bio je baš to.

Nakon brižljivo isplanirane marketinške kampanje u SAD-u , u SFRJ su došli i prvi piloti koji su trebali da testiraju sam avion. Svakodnevno su vršili testne letove sa aerodroma u Zadru i Podgorici.

Ostalo je zabeleženo da je u "galeba" seo i sam general Ouks komandant Komande za obuku vazduhoplovaca.

Ali, uprkos svim dobrim ocenama, G-4 je imao i svoje manjkavosti, ali i problem što se na američko tržište nije moglo ući bez podrške nekog od tamošnjih partnera.

Jugoslovenska delegacija saznala je da na tenderu šansu imaju samo firme koje će raditi u kooperaciji sa američkim kompanijama. Ostali bi imali iste šanse samo pod uslovom da njihov avion bude jeftiniji i do 50 odsto. Smatralo se da to nijedna zemlja nije mogla sebi da priušti.

Nenad Gojković koji je tada je bio šef marketinga i strateškog planiranja u SDPR uspeo je , na samo njemu poznate načine, da za potencijalnog partnera pridobije "Dženeral dajnamiksom", tada najmoćniju kompaniju u proizvodnji letilica.

Oni su krajem 1990. računali da bi iz fabričkih hala u Teksasu, iz svog pogona u Turskoj i mostarskog "Sokola" trebalo da izađe oko 5.000 G-4 reprojektovanih za Američko ratno vazduhoplovstvo, za preobuku pilota NATO i za druga tržišta, najkasnije do 1994. Stručnjaci u Beogradu procenjivali su da bi proizvodnja konstrukcije i dodatne opreme okvirno iznosila oko dva miliona dolara i, kada se taj broj pomnoži sa planiranih 5.000 aviona, dolazi se do iznosa od 10 milijardi dolara.

Ali početkom 1991. već su se osećale prve naznake rata. Nacionalizam je divljao prostorima nekadašnjeg bratstva i jedinstva, a svaka od republika postajala je sve agresivnija.

Građanski rat koji je nastupio zauvek je zatvorio vrata poslu koji je mogao da bude najveći u istoriji na ovim prostorima.

"Galeb", ili kako su ga novinari prozvali "supergaleb" (G-4), danas se više ne proizvodi. Ostao je u naoružanju bivših jugoslovenskih zemalja, a samo šest primeraka se nalazi van prostora nekadašnje SFRJ. Unija Mjanmara, nekadašnja Burma, uspela je da ih kupi pre raspada Jugoslavije.