Zašto je Titu smetao Ivo Lola Ribar?

Od ostalih se izdvajao svojim eruditskim obrazovanjem, velikom harizmom i neverovatnom odlučnošću. Ona mu je pomogla da do sredine 1943. godine stvori izrazito jaku mrežu antifašistički raspoložene omladine. Pored svega, Ivo Lola Ribar je bio i glavni urednik i pokretač listova “Narodnooslobodilačka borba” i “Borba” .

U odsudnim momentima koji su određivali dalji ishod najvećeg planetarnog sukoba, partizanske snage su mudro zaključile da moraju imati svoje ljude tamo gde se odlučuje o sudbini sveta. Sve je bilo spremno za putovanje u Kairo i Aleksandriju, gde su bile smeštene komande i prethodnice obaveštajnih službi najvećih savezničkih sila.

Krajem oktobra 1943. godine, Ivo Lola Ribar je izabran za šefa prve vojne misije Narodnooslobodilačkog pokreta.

U prvoj vojnoj misiji Druge Jugoslavije, pored Iva su se nalazili i član vrhovnog štaba NOVJ Vladimir Velebit i potpukovnik Miloje Milojević. Dana 27. novembra 1943. godine, avion u kome je već bio Ivo lola Ribar spremao se da uzleti sa Glamočkog polja.

Zvanična verzija događaja kaže da je u tim trenucima počelo bombardovanje aerodroma. Granata neprijateljskog aviona pogodila je letelicu u kojoj se nalazi Ivo Lola Ribar, a od posledica eksplozije stradao je jedan od najvećih heroja partizanske borbe. Bilo mu je samo 27 godina.

Lolina sahrana održana je Jajcu, odmah posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Posle odavanja počasti telo je sahranjeno na tajnom mestu u okolini Glamočkog polja, kako ne bi palo u ruke neprijatelja. Na sedmogodišnjicu od velikih martovskih demonstracija 1941, 27. marta 1948. godine Lolini posmrtni ostaci su, zajedno sa posmrtnim ostacima Ivana Milutinovića svečano preneti u novoizgrađenu Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu.

Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 18. novembra 1944. godine, na godišnjicu pogibije, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, Ivo Lola RIbar proglašen je za narodnog heroja.

Godinama po okončanju Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji se u pola glasa pričalo da Ivo Lola Ribar nije stradao u neprijateljskom napadu, već da je bio žrtva unutrašnje borbe u rukovodstvu Komunističke partije. Pojedini izvori tvrde da je Ivo smaknut jer je pretendovao na poziciju koju je do tada zauzimao Josip Broz Tito.

Ostala dvojica članova misije su preživela. Lolina smrt nije prekinula planove jugoslovenskog rukovodstva pa je u Kairo otputovao ostatak delegacije na čelu sa Vladimirom Velebitom. Velebit je još od tridesetih godina 20. veka duboko bio u obaveštajnom radu Velike Britanije.

Samo nekoliko meseci kasnije našao se u pregovorima sa britanskim zvaničnicima, da bi sve kulminiralo susretom sa Čerčilom u avgustu 1944. godine. Time je partizanski pokret u Jugoslaviji dobio puni legitimitet u očima Saveznika, a Josip Broz ostao bez ijednog konkurenta koji pretenduje na njegovo mesto.