Japanski iznenadni napad uvukao je SAD u najkrvaviji sukob svih vremena! (VIDEO)

Odnosi SAD i Japana su se početkom 1940-ih uveliko pogoršali. Japan je već tokom tridesetih godina 20. veka počeo da komada Kinu bez odobravanja SAD i evropskih kolonijalnih sila, a kada su japanske trupe zauzele Francusku Indokinu, Amerika je odlučila da nametne Japancima embargo na uvoz goriva. Japanu takođe ni Holandija nije smela da daje gorivo koje je bilo potrebno Japancima za nastavak rata u Kini i ekspanziju privrede. Rat je zbog toga bio neizbežan, jer Japanci nisu želeli da popuste pred zahtevima Amerikanaca da napuste čitavu Kinu.

Malo je poznato da su zapravo Amerikanci ispalili prve hice u Perl Harboru. Posle ponoći 7. decembra, Japanci su angažovali svoje najnovije i najubojitije oružje - bile su to mini podmornice koje su ispuštene sa pravih velikih podmornica japanske carske flote. Zadatak tih podmornica je bio da uđu u samu luku i da sa svoja dva torpeda koja su nosile unište američke brodove. Za upravljanje podmornicama izabrane su najbolje posade, no podmornice su ili potopljene ili su se nasukale, a američki razarač je pre napada na Perl Harbor uništio jednu od njih dubinskim bombaba i svojim topovima od 127 mm.

Japanci su brižljivo pripremili akciju napada vazduhopovstva na američku pomorsku bazu Perl Harbor (na ostrvu Oahu, delu Havajskih ostrva). Piloti su se dugo pripremali za taj napad učestalim vežbama dok su japanski špijuni obezbedili tačne podatke o položaju brodova. Neposredno pre napada Japanci su poslali i izviđački avion koji je javio pozicije američkih brodova i aerodroma. Za napad u relativno plitkoj vodi luke, Japanci su modifikovali svoja torpeda drvenim krilcima na kraju torpeda tako da torpedo ne udari u dno. Amerikanci su znali da će doći do rata sa Japanom, ali nisu ni mogli da zamisle da će Japanci napasti njihovu bazu na Perl Harboru avionima sa nosača aviona. U Perl Harboru su Amerikanci koncentrisali većinu svojih bojnih brodova misleći da su tu sigurni i spremni za delovanje kada Japanci napadnu Filipine. Ujedinjeno Kraljevstvo još više je potcenjivlo snagu i sposobnost japanske mornarice i vazduhoplovstva pa je u Hongkong poslala pojačanja koja, kada je rat izbio, nije mogla da snabdeva. Jedino je SSSR znao za potencijalnu snagu Japana pa je na Dalekom istoku imao poprilično velike vojne snage koje stoga nisu mogle biti upotrebljene protiv Hitlera u Evropi.

Japanska flota približavala se Havajima u geografskim širinama gde plovidba nije bila uobičajena zbog snažnih vetrova i visokih talasa. Ta ruta je odabrana da Amerikanci ne bi saznali za približavanje snažnog flotnog sastava čiju je udarnu snagu činilo šest velikih nosača aviona: Akagi, Hirju, Kaga, Šokaku, Sorju i Zuikaku. Havajima su se primakle i japanske podmornice koje su imale zadatak da se probiju u luku i napadnu brodove. Akciju je nadgledao Isoroku Jamamoto jedan od najsposobnijih admirala Japana.

Prvo su male podmornice pokušale da se probiju u luku, no to im ili nije uspelo ili su pak promašile mete. Japansko vazduhoplovstvo je luku napalo oko 7 časova i 40 minuta po lokalnom vremenu. Iako su Amerikanci posedovali radar i njime primetili dolazak velikih formacija aviona nikakva uzbuna u bazi nije bila podignuta sve dok Japanci nisu počeli da zasipaju vojne objekte (luku, aerodrome i hangare) bombama i torpedima. Iznenađenje je bilo potpuno, a Japanci su u kratkom roku uništili i oštetili gotovo sve američke avione na sletnim stazama. Američki brodovi su bili poređani u luci jedan uz drugi kao u mirnodopskim uslovima pa su ih japanski bombarderi i torpedni avioni jedan za drugim potapali. U 8 časova i 50 minuta usledio je i drugi napad koji je završio započeto. Sveukupno je u borbama učestvovalo više od 300 japanskih aviona.

Japanci su izgubili u akciji 29 aviona, 5 malih podmornica, oko 50 ubijenih pilota i podmorničara i jednog podmorničara koji je zarobljen. Američki gubici iznosili su oko 3.300 poginulih mornara, vojnika i pilota, dok je više od 200 aviona uništeno ili oštećeno. Gotovo svi bojni brodovi u luci su bili oštećeni od kojih Oklahoma i Arizona i zastarjeli Juta više nikada nisu učestvovali u borbama. Ostali su popravljeni i korišćeni su u kasnijim okršajima u Drugom svetskom ratu.

Posledice napada su bile sledeće: SAD su objavile rat Japanu (Japanci su to već formalno učinili diplomatskom notom za vreme napada) i tako prekinule godine izolacionizma. Japanci nisu uništili infrastrukturu luke niti potopili nosače aviona koji su u trenutku napada bili na otvorenom moru, ali američka flota više nije bila u stanju da zaustavi njihovo zauzimanje Filipina, Hongkonga i jugoistočne Azije. Kasnije su Amerikanci uspeli da uvere ostatak sveta da je taj napad bio ratni zločin što im je postao jedan od argumenata za bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Ovo može biti smatrano diskutabilnim jer je Perl Harbor vojna luka, a u samom napadu poginulo je tek 68 civila. Grad Honolulu koji se nalazi u blizini uopšte nije bio bombardovan.