Ipak, postoji tajna koju je krio kao zmija noge!

Hitler se pretvarao da je nesebično posvećen nacističkom pokretu, ali sredinom tridesetih godina prošlog veka je već bio blizu toga da postane jedan od najbogatijih ljudi u Evropi.

Kada se Hitler vratio u Minhen sa jedne od njegovih čestih poseta Berlinu, on je sebe uporedio sa Isusom koji izbacuje grešnike iz hrama.

- Gužva u Kufurstendamu, luksuz, perverzije i jevrejski materijalizam su mi se gadili toliko da sam bio van sebe od besa - ispričao je Hitler svojim prijateljima Puciju Hanfstenglu i Ditrihu Ekartu.

- Zamislio sam sebe kao Isusa Hrista koji je došao u hram i isterao grešnike. Gotovo da mogu da zamislim kako se osećao kada je uzeo bič i izudarao ih (Iz knjige "Čovek koji je izmislio Treći rajh" Stena Lorisensa).

Iako ima i onih koji smatraju da je Hitler sebe tačno procenio, ima mnogo više onih koji su svesni da je Hitler bio lažov i licemer koji je uživao u materijalizmu kog se navodno gadio.

Kada bi se vratio iz Berlina ili sa bilo kog putovanja u inostranstvo, njegovi koferi bi bili napunjeni švajcarskim francima i dolarima, dragim kamenjem i nakitom – poklonima od njegovih brojnih podržavalaca, ponajviše preduzetnika i aristokrata (priča se da ga je čak i Staljin finansirao).

Početkom dvadesetih godina prošlog veka, ovi darovi su počeli da vrede još više usled prekomerne inflacije. Hitler je iskoristio svoj novac da podrži svoju partiju koju je tretirao kao privatno preduzeće.

Nakon što je Hitler prognao socijalističke elemente iz nacističke partije 1934. godine i razbio radničke unije, Asocijacija nemačkih industrijalista Rajha je uspostavila "Pokret Adolfa Hitlera" za koji je svaki poslodavac davao doprinos na godišnjoj bazi. Taj doprinos je išao direktno u Hitlerove ruke.

Prema pouzdanim procenama, ovaj pokret je dobijao i do 100 miliona maraka godišnje, a taj novac je bio u potpunosti dostupan Hitleru. Ta suma bi danas iznosila oko 640 miliona dolara.

Hitler je znao da neće propasti dok god nemačka industrija bude zarađivala (ponajviše od naoružavanja). Nemačka industrija je bila ta koja je plaćala sve Hitlerove hirove i luksuzan način života. Prema današnjim standardima, Hitler je bio milijarder. Takođe, Hitler je primorao mnoge Nemce da ostave svoju imovinu nacističkoj partiji u testamentu, a to je sve direktno išlo u ruke Hitleru.

Hitler je trošio milione i milione maraka na slike i umetnine od kojih su mnoge otete od bogatih Jevreja. Hitler je takođe skupljao goblene i antički nameštaj.

Vlasništvo nad izdavačkom kućom Eher je bilo još jedan od izvora Hitlerovih prihoda. Pri kraju rata, Eher je imao sredstva vredna 600 miliona maraka ili oko 8,5 milijardi današnjih dolara. Ova firma nije plaćala ni centa za porez prema Hitlerovoj odluci iz 1940. godine.

Takođe, Hitlerova knjiga "Mein Kampf" (Moja borba) je prodata u nekoliko miliona kopija posle 1934. godine. On je godišnje zarađivao negde između 1,5 i 2 miliona maraka (6-8 miliona današnjih dolara), a u 1944. godini se na njegovom računu nalazilo 5,5 miliona maraka, odnosno 22 miliona današnjih dolara.

Hitler je možda bio velikodušan prema ljudima koji su mu značili i kojima se divio, ali se definitivno najviše brinuo za sebe. U svakom slučaju, nije ni blizu podsećao na Isusa koji izbacuje grešnike iz hrama.