Ipak, nije sve bilo tako crno. Generacije su odrastale uz ove radosti (FOTO)
Instagram/Printscreen/dete deved
Foto: Instagram/Printscreen/dete devedesetihIako mnogi nemaju baš previše lepih reči za devedesete godine prošloga veka zbog svega što se dešavalo u našoj zemlji, postoje i neki proizvodi, igre, ali i TV reklame koje bude setu u svima onima koji su odrasli u tom periodu.
Instagram stranica "Dete devedesetih" postala je redovno svratište za sve one koji su tokom poslednje dekade dvadesetog veka bili mališani. Bilo da se radi o crtaćima koje smo voleli, žvakama, neobičnim igračkama, TV reklamama, špicama dečijih emisija, kao i igrama koje su podrazumevale samo originalnost i malo veštine, tek stiče se utisak da je ova stranica pravi mali vremeplov koji se gleda sa uzdahom.
Primera radi, šolja za belu kafu, jogurt ili mleko sa printom kravice, bila je tih godina omiljena kod svih klinaca, a ako bi slučajno ista završila razbijena, oko one preostale uvek se vodio pravi mali rat između najmlađih ukućana. Simpatije su se zvale preko fiksnog telefona sa okruglim brojčanikom koji je ponekada znao da trokira ili da bude zaključan od strane roditelja ako je račun bio veliki. Igrao se jamb, pio se "step" sok i kući se vraćalo u vreme drugog dnevnika...
Tu su se našli i jestivi ukrasi za jelku, koji su možda bili prepuni šećera, ali su svakako mahom zbog novogodišnje euforije i šarenih papirića u koji su bile umotane, definitivno bile jedna od omiljenih slatkiša tih godina.
Današnjim klincima ovakvi ukrasi za porodični dom možda deluju obično, ali u to vreme, ovakvi ukrasi su uz sijalice za jelku, bili nešto najtraženije i veoma studiozno se pristupalo odabiru.
Denis Rodman, Skoti Pipen, Toni Kukoč i Majkl Džordan, članovi legendarnog sastava košarkaškog kluba Čikago Buls, postali su devedesetih godina deo svake sobe, školskih sveski, ali i gardarobe. Naime, pored postera sa pomenutim NBA košarkašima, gotovo da nema deteta koji u to vreme nije imalo makar jednu zimsku kapu ili kačket sa amblemom njihovog tima.
Veliki odmor u osnovnoj i srednjoj školi nije mogao da prođe bez šale u vidu davanja lažne žvake. Naime, jedna od omiljenijih "zezalica" tinejdžera u to vreme je bila lažna paklica žvaka koja je izgledom verno pratila izgled pravih žvakaćih guma. Radila je tako što bi "žrtva" povukla ponuđen list žvake, ali umesto slatkastog ukusa, dobila je samo blago potresanje strujom. Koliko god da su svi znali o čemu se radi, niko nije odbijao "šok" žvaku.
"Monopol" je, uz "Ne ljuti se čoveče" i "Riziko", bila najpopularnija društvena igra. Hazard i sreća pri bacanju kockica, lažni novac, tapije nekretnina, plaćanje kazni, ali i "zatvor", bili su prava zabava za igrače koji su sate i sate provodili sedeći za stolom ili ležeći na podu sobe dok se između njih nalazila kockasta kartonska površina na kojoj su se smenjivale figurice raznih boja.
Uz Srećka i Tanju, Peđolino, klovn koji je zabavljao mališane na kanalu Studija B, ušao je sećanja svih klinaca ponajviše po uvodnom video snimku na kojem se vide dva mališana od kojih jedan izgovara sad već kultnu rečenicu "Je l’ ste videli patuljka?", a koja je u godinama posle toga, postala neki vid interne šale između generacija koje su odrastale tokom devedesetih.
Tvrde okrugle žvake, koje su koštale nešto više, bile su i malo tvrđe za dečje zube, pa se dešavalo da u nižim razredima "Vila Zubić" ima više posla nego obično. Ipak, ni ta činjenica nije ugrozila popularnost ovog slatkiša.
Za nekih pola dinara ili čak dinar, kupovinom kesice ovih žvaka, imali ste zagarantovanih par minuta pucketanja unutar usta. Golicljivi, i može se reći prijatni uticaj na jezik i unutrašnjost obraza, te i samo nepce, terao je mališane da ovaj proizvod kupuju u velikoj meri i to najčešće u varijanti sa kopijama "koka-kole", koje su tada bile prisutne na tržištu, a koje su pojačavale pucketavost.
Šok žvake, njih nekoliko vrsta, imale su specifičan ukus. Od blago slatkastog do ljutog, zbog čega su se ponekad pravile grimase. Mališani su se takmičili ko će biti hrabriji, odnosno, ko može više žvaka da stavi istovremeno u usta. Ko se seća ukusa, zna da to nije bilo baš toliko lako.
Uz Politikin, Mikijev Zabavnik je bila svojevrsna Biblija svih malih maštara koji su uživali u avanturama Mikija, Paje, Mini, Baje, Šilje i ostale Diznijeve družine. Pored njih, unutra su se nalazile i priče naših afirmisanih pisaca, ali i rubrika "piši mi" preko koje su generacije mališana nalazile drugare za dopisivanje. Pismima.
Na kraju, predstavljamo vam najpopularniji "instrument" mališana devedesetih godina. Smesa za lizalicu bila je ubačena u kalup za frulice, te su mališani tokom uživanja u raznim ukusima mogli da iskažu i svoje muzičko znanje.
Današnjim mališanima svi ovi proizvodi izgledaju baš onako i kakvi i jesu - iz prošlog veka, ali za njihove tetke, teče, pa i roditelje, oni označavaju mnogo više.
Znače detinjstvo, sećanje na radost, uspomene kojima se vraća u razgovorima sa prijateljima i jedan skriveni uzdah kada se prilikom sređivanja sobe naiđe na papiriće, leksikone, a možda i pravu pravcatu, eventualno funkcionalnu, kopiju "Sege", poznatiju pod imenima "Terminator" ili "Rambo".
povezane vesti
