Umetnica i revolucionar, neobičnog izgleda hodala je kroz život pun nedaća

Pravo ime bilo joj je Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon. Imala je jako naglašene, spojene obrve i brčiće, koje nije htela da uklanja. Bila je visoka 150 cm. Kasnije u svom životu promenila je svoja dva ključna biografska podatka: počela je da se predstavlja kao Frida Kalo i tvrdila je da je rođena 7. jula 1910. kako bi se taj datum poklapao sa početkom Meksičke revolucije.

Nije se stidela svojih telesnih oštećenja, bila je ponosna i prkosna. Bila je očeva ljubimica, od njegovih šest kćeri jedino se ona školovala. Imala je pet polusestara. Prezirala je pokazivanje bilo koje slabosti i tvrde da nikada nije plakala.

Nakon oporavka, porodica je bila u finansijskoj krizi, zbog čega je Frida morala da napusti školu i pronađe posao. Počela je da slika jer je smatrala da je to "najmanje dosadno".

Slikala je često istinite "prizore", a veliki broj slika nastao je iz pozicije ležanja u krevetu. Često je i sama govorila da slika život, iako su drugi njenu umetnost klasifikovali kao nadrealizam. Tako je na slici "Nesreća" naslikanoj 1926. godine "preslikala" saobraćajnu nesreću koja joj se desila godinu dana ranije.

Udala se da Dijega Rivijeru, poznatog meksičkog slikara. Ona je imala 22, a on 43 godine. Par je u početku imao nadimak "Slon i golubica" koji je kasnije zamenjen nadimkom "Lepotica i zver" zbog turbulentnosti njihove veze. Iz razočarenja što je Dijego istovremeno bio i sa drugim ženama, pa čak i sa njenom sestrom, Frida je počela da se zabavlja i sa muškarcima i sa ženama. Jedna od priča kaže da je tih godina Lav Trocki bio u ljubavnoj vezi Fridom.

U periodu patnje nastala su njena najbolja umetnička dela. Toliko je patila da je Dijega nazivala drugom nesrećom. Rastajali su se i mirili tokom godina, Dijego je dan njene smrti smatrao najtežim danom u sopstvenom životu. Umro je nekoliko godina nakon njene smrti.

Frida iza sebe nije ostavila potomstvo, tokom godina je imala četiri pobačaja jer je njena karlica u nesreći prelomljena na tri mesta.

Bila je veliki pobornik promena u društvu. Deset dana pre smrti provela je četiri sata po pljusku na uličnom protestu, uprkos tome što su joj doktori zabranili da se kreće zbog upale pluća. Neposredno nakon tog događaja je umrla. Poslednje reči zapisane u njenom dnevniku bile su: "Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti".