Živojin Mišić radi u kamenolomu i poštenim radom dokazuje da je dostojan svog imena!

U Struganiku, rodnom selu velikog srpskog vojvode, danas živi i radi još jedan Živojin Mišić, potomak slavnog vojskovođe koji sa svoje dvadeset dve godine delima već pokazuje da je dostojan imena i prezimena koje nosi.

Na svojoj dedovini, rukama iz kamenoloma vadi kamen, zarađuje hleb sa devet kora i poštenim radom dokazuje da iver ne pada daleko od klade.

„Ponosan što nosim ovo slavno ime i što sam potomak velikog čoveka, trudim se da budem dostojan toga i da nikad ne obrukam svoje pretke. Kada su mi davali ime bilo ih je sedam u opciji, a onda je kum crtu stavio na ovo koje danas nosim. Sada u ovom selu živi nekoliko porodica Mišić, ja sam oduvek želeo da ostanem na ovom mestu, gde sam se i rodio i u tome sam uspeo“, rekao je Živojin Mišić.

Od malih nogu bio je vredan i radan, pa je vrlo brzo počeo da zarađuje sa svojih deset prstiju. Dok su njegovi vršnjaci igrali fudbal, on je sa motikom po selu tražio majdan.

„Daleko od toga da je lako vaditi kamen, ali ja to volim i u tom poslu sam se pronašao. Gotovo sve radimo ručno, a kasnije ga obrađujemo. Ne može se od ovog posla obogatiti, ali se može pristojno i pošteno živeti i to je najvažnije. Skidamo ove površinske slojeve, dok ovaj dublji deo ne diramo jer je za to potrebno i miniranje. Imam nekoliko radnika kad je sezona, oni su mi i prijetlji i kolege. Kad radite u takvom okruženju ništa vam ne pada teško“, priča ovaj mladić.

O ovom Živojinu Mišiću sve komšije imaju samo reči hvale. Kažu da se ovakav mladić ne rađa dva puta i takođe potvrđuju da je dostojan potomak svog dede.

„Nikad se nisam pokojao što sam ostao na porodičnom ognjištu. Nigde mi neće biti lepše ni bolje, nego ovde. U planu je i proširivanje proizvodnje, da još više razradim ovaj posao sa kamenom, ako budem mogao“, kaže Živojin.

Živojin Mišić bio je srpski i jugoslovenski vojvoda. Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova, kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande, a tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji.

Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo, pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu.

Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode (feldmaršala).

Od strane engleskog kralja Džordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu.