Da bi neko postao dobar poznavalac vina potrebno je vreme, ali evo nekih saveta koji vam mogu pomoći

Vinu se vraća popularnost koju zaslužuje i u Srbiji poslednjih godina. Za uživanje u njemu naravno nije potrebno nikakvo predznanje, ali će vam sigurno biti prijatnije ukoliko znate neke osnovne pojmove.

vino, kuvano vino, zima, devojka
vino, kuvano vino, zima, devojka, Foto: shutterstock

Donosimo vam neke od saveta koji vam mogu pomoći pri odabiru vina. Nemojte robovati nekim pravilima jer je najbitnije da vam vino koje odaberete prija.

Aroma i ukus – i kako nastaje buké?

Ukus i aromu vina kreiraju tri faktora: izbor grožđa, čuvanje u buretu i zatim čuvanje u boci.
Pored same sorte grožđa, na ukus vina utiče i stepen njegove zrelosti. Zato se od iste sorte grožđa mogu dobiti različita vina.
Burići u kojima se čuva vino su najčešće napravljeni od hrastovine. Dok vino zri u buretu, ono utiče na razvijanje različitih aroma i ukusa.
Konačno, čuvanje vina u boci doprinosi razvijanju vinskog bukéa (bouquet). Kod crvenih vina dolazi do omekšavanja tanina, i ona mogu da imaju korist od čuvanja u boci određen broj godina.

Čuvanje

Postoji svega par vrlo jednostavnih uputstava za čuvanje vina. Prvo, boce držite položene, a zatvarač treba uvek da bude vlažan. Zatim, vina moraju biti udaljena od izvora toplote, i u prostoriji mora da bude stabilna temperatura. Zato držite vino na severnoj strani prostorije kako biste izbegli visoke temperature u leto i izbegavajte kuhinju, držite vina dalje od frižidera i svih mašina koje vibriraju, i nedajbože da ga stavite blizu šporeta ili rerne. Čuvajte vino dalje od lakova, boja i supstanci jakog mirisa, jer one mogu da oštete vino čak i kad je ambalažirano. Vino je potrebno čuvati u tamnoj prostoriji, jer svetlost može da dovede do oksidacije. Konačno, vina koja ćete duže čuvati, postavite bliže podu.
Sve u svemu, nije ni čudo što postoje "vinski podrumi".

Vino
Vino, Foto: Tanjug/AP

Vino i hrana

Kažu da ne postoje određena pravila za kombinovanje vina i hrane, ali da postoje određeni principi. 
Prava je umetnost izabrati najprikladnije vino uz obrok, kako bi vino i hrana uzajamno jedno drugom poboljšavali ukus i vaš užitak.
Osnovno pravilo je da uz meso ide crveno, a uz ribu belo vino. Ipak, treba uskladiti težinu vina sa težinom hrane. Vina dobre kiselosti idu sa svakom hranom. Začinjena i jaka hrana traži ekstraktivnija vina, a tanin u crnim vinima ide dobro uz pečena mesa. Vino uz desert treba da bude nešto slađe od deserta.
Kombinacija hrane i vina treba da zavisi od načina spremanja, a ne od vrste hrane. Uz srednje pečeno meso izaberite Pinot Noir ili Merlot. Za dobro pečeno i začinjeno meso Cabernet Sauvignon, a ako se uz meso služi sos, vino punog tela kao što je T’ga za jug ili Vranac. Uz ribu probajte i crveno vino, dovoljno kiselo da joj pročisti ukus, na primer Pinot Noir uz pastramku.

Kako se služi vino

Kada izaberete idealno vino i donesete ga iz svog vinskog podruma, savršeno očuvano, grehota bi bila da ga ne služite na odgovarajućoj temperaturi i u prikladnoj čaši, kako bi mu se poboljšali ukus i miris. Hlađenjem se vinu smanjuje osećaj slatkoće, a pojačava osećaj kiselosti, pa dobija svežinu. Izbegavajte obojene i gravirane čaše da biste mogli pravilno da ocenite boju vina. Čaša u formi lale je najbolja za crno, a čaša sa dugom drškom i blago zatvorena prema vrhu je dobra za belo vino. Posle hlađenja, a pre otvaranja, dajte vinu desetak minuta da se stabilizuje.

Idealne temperature za služenje različitih vrsta vina:
Crveno: Između 16 i 18 sepeni. Vina sa voćnim bukeom se služe na nižoj temperaturi.
Belo: Između 12 i 14 stepeni. Što je vino slađe, hladnije se služi. Orošena čaša znači da ste ga previše ohladili.
Roze: Između 12 i 14 stepeni. Poluslatka roze vina se služe hladnija.

Čašu držite isključivo za dršku, kako ne biste zagrejali vino.

Vino Grožđe
Vino Grožđe, Foto: Shutterstock

Degustacija

Oči: Gledajte boju vina, nakrenite čašu ispred bele pozadine. Treba da bude idealno bistro, a mlada vina imaju čistiju boju od starih. Mlado belo vino je zelenkasto-žuto, a vremenom dobija zlatnožutu boju. Crvena vina su prvo purpurnocrvena, pa prelaze u tamnorubin boju. Smeđi rubovi su tragovi zrenja i starenja. Zatim zavrtite čašu i gledajte tragove na zidovima – to su tragovi alkohola. Što su veći i sporiji, to ćete se brže opiti, jer u vinu ima više alkohola.

Nos – za buké: Kada vrtite čašu, arome se lakše oslobađaju i jače ćete osetiti miris vina. Vino treba da miriše na voće, cveće, nekad i na povrće (Sauvignon). Mirisi vanile i dima dolaze od zrenja u buretu. Ali, tražite i nepravilnosti, osećate li mirise sirća ili buđi? Bljak. Buké otkriva 75% karakteristika vina. Navešće vas na ukus, ali neće otkriti koliko ukus traje.

Usta: Okusite vino celim ustima, promućkajte ga i dozvolite jeziku i nepcima da ga dodirnu celom površinom. Vrhom jezika osećate slatkoću, krajevima kislelost, a kod crvenih vina i gorčinu. To je tanin, komponenta crvenog vina koja vremenom sazreva i intenzivnija je kod mladih vina. Osetite težinu vina, što je više alkohola to je telo vina punije. Dok držite vino u ustima udahnite vazduh, osetićete mnogo više ukusa.

Dobra vina imaju harmoniju ukusa, arome, kiselosti, alkohola i tanina.

Kako u restoranu

Potražite vinsku kartu, ako niste sigurni potražite savet konobara. Odaberite vino i berbu. Pregledajte zatvarač. Ukoliko miriše neprijatno ili je previše suv i drobi se, vino je verovatno oštećeno. Zatim zatražite da probate vino. Pomirišite ga, bez mešanja u čaši. Ako ima neprijatan ukus ili miris, to ćete lakše osetiti bez mešanja. Onda zavrtite čašu, pomirišite i okusite vino.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi