Čovek koji je obožavao rat

Ovaj rođeni Belgijanac ratovao je pod britanskom krunom u Burskom, Prvom i Drugom svetskom ratu.

Tokom ovih sukoba ranjen je u lice, glavu, stomak, skočni zglob, nogu, kuk i uvo.

Preživeo je dva pada aviona.

Pobegao je iz zarobljeništva kroz tunel koji je iskopao.

Navodno je i sam sebi iskopao oko jer mu je smetalo pri nišanjenju, a čak je i stakleno oko izbacio iz taksija pošto ga je nerviralo.

Čak je i otkinuo svoje prste koje je doktor odbio da mu amputira.

A sećanja na Prvi svetski rat opisao je neverovatnom izjavom: "Iskreno sam uživao u tom ratu".

Ovaj neverovatni ratnik rođen je 1880, a preminuo 1963. godine. Za ratne zasluge odlikovan je najvišim britanskim odlikovanjem, Viktorijinim krstom.

De Vart je 1899. učestvovao u Drugom burskom ratu kao pripadnik britanske armije. U Južnoj Africi ranjen je u stomak i prepone i poslat je kući. Ipak, ostao je u vojsci.

Da bi se vratio u formu stalno se bavio sportom, a u muškom društvu bio je poznat po tome što je mnogo psovao.

Kada je počeo Prvi svetski rat poslat je u Britansku Somaliju, protektorat Ujedinjenog kraljevstva na području današnje Somalije.

Tokom napada na neprijateljsko utvrđenje u Šimber Beriju, dva puta je pogođen u lice. Izgubio je oko i deo jednog uveta.

U februrau 1915. obreo se u Francuskoj. De Vart je učestvovao u borbama na Zapadonm frontu, gde je komandovao s tri pešadijska bataljona i jednom brigadom. Ranjen je ukupno sedam puta, a izgubio je i levu ruku.

Jednom prilikom se toliko ražestio što je doktor odbio da mu amputira uništene prste, da ih je sam otkinuo.

Preživeo je ranjavanje u glavu i članak u čuvenoj bici na Somi, a ubici na Pašendeleu pogođen je u kuk. Kod Kambraija je ranjen u nogu, a kod Arasa u uvo.

I oporavio se od svih ovih povreda.

De Vart je 1916. odlikovan Viktorijinim krstom, najvišim britanskim ordenom za vojne zasluge.

Iako je imao 61. godinu kada je počeo Drugi svetski rat i mlađi generali su smatrali da je prestar da predvodi vojsku, ispostavilo se da je neophodan kraljevskoj armiji.

Vraćen je iz penzije i upućen na front, a bio je i član britanske vojne misije u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Pregovarao je sa kraljevskom vladom 5. aprila 1941, dan pre nemačkog napada.

Prilikom povratka u Kairo njegovom avionu otkazala su oba motora, pa je prinudno sleteo nedaleko od obale Libije, koju su u tom trenutku kontrolisali Italijani.

Zarobljen je i prebačen u Italiju. Nakon četiri meseca u Vili Orsini u Sulmoni, prebačen je u specijalni zatvor za visoke oficire u Kestelu de Vinsiljati.

S još trojicom oficira odlučio je da pobegne. Među pet pokušaja našao se i jedan s tunelom, čije kopanje je trajalo sedam meseci. De Vart je uspeo da provede osam dana na slobodi, pretvarajući se da je italijanski seljak.

To mu baš nije išlo najbolje, pošto je štrčao s povezom preko oka i rukom manjka, a nije znao ni italijanski jezik. naravno, ubrzo je uhvaćen.

A onda je 1943. godine tajno prebačen u Rim. Italijanska vlada je planirala da izađe iz Trojnog pakta i trebao im je kako bi poslao poruku Britancima s mirovnom ponudom.

Od te godine, pa sve do 1947. bio je u Kini, kao lični predstavnik Vinstona Čerčila.

Na putu kući preko Francuske Indonezije svratio je u Rangun. Dok je silazio niz stepenide stao je na kokosov orah i pao. Slomio je nekolkiko pršljenova i pao u nesvest. Po povratku u Veliku Britaniju smešten je u bolnicu, gde se brzo oporavio.

Preminuo je 5. juna 1963. godine.