Britanski Prirodnjački muzej razmatra mogućnost da ukloni neke eksponate koji mogu biti ocenjeni kao rasno uvredljivi

Mislite li da su ovakve odluke opravdane

Artefakti koje je za sobom ostavio Čarls Darvin nalaze se na udaru uprave jer je njegova ekspedicija na ostrva Galapagos, prema savremenom tumačenju, bila jedna od britanskih "kolonijalističkih naučnih ekspedicija".

Ovaj proces mogao bi u najboljem slučaju da dovede do preimenovanja određenih zbirki koje budu ocenjene kao problematične, a u najgorem - do njihovog uklanjanja.

Jedan od kustosa čak tvrdi da muzejska postavka u vezi sa Darvinovim istraživanjima i putovanjima daje legitimitet rasističkoj ideologiji i kolonijalizmu.

Na meti bi mogla da se nađe i statua čuvenog naučnika sa obzirom na njegove rasne teorije.

Osim onih koje se odnose na Darvina, na udaru bi mogle da se nađu i kolekcije eksponata povezanih sa botaničarem Džozefom Benksom, koji je na putovanja išao sa kapetanom Džejmsom Kukom.

Zbirka čuvenog švedskog prirodnjaka Karla Linea takođe bi mogla da bude ocenjena kao problematična, smatraju iz muzeja, zbog klasifikacije biljaka po latinskim nazivima, čime se gube njihova autohtona imena.

"Pokret "Životi crnaca vrede" je pokazao da moramo učiniti više i brže delovati. Želimo da učimo i obrazujemo se, prepoznajući da su razumevanje i svest o inkluziji od velike važnosti", napisao je u instrukcijama za zaposlene direktor Prirodnjačkog muzeja Majkl Dikon.

Na društvenim mrežama je vest o namerama muzeja izazvala različite reakcije.

Neki su događaje uporedili sa "1984" Džordža Orvela, navodeći da levičari pokušavaju da "celu istoriju iznova napišu tako da odgovara njihovom egu".

Korisnik Tvitera iz Nju Hempšira događaje u Prirodnjačkom muzeju komentarisao je: "Oni doslovno žele da izbrišu istoriju, a ne da je čuvaju kako je više ne bismo ponovili".