Brbljivci na poslu zamajavaju zaposlene, evo kako ih ućutati

Psiholozi i drugi stručnjaci iz ove oblasti smatraju da su pojedini brbljivci kompulzivni govornici nesposobni za komunikaciju. Pričaju više nego što bi svako želeo da sluša, a malo toga smislenog kažu. Takve osobe ne vode konverzaciju sa ljudima, već drže monolog.

Da li Vaše kolege previše pričaju?

Nisu svesni svog ponašanja, a stručnjaci su ih okarakterisali ka osobe koje retko ćute, odbacuju mogućnost korigovanja preterane pričljivosti.

Takođe, nemaju svest o tome da samo oni pričaju i da to iritira druge, čak i ako to primete neće prestati da govore. Jedino u čemu su dosledni je preterivanje u razgovoru u svakoj situaciji, kod kuće, na poslu, u društvu prijatelja... Za njih je svaki trenutak pogodan za to.

Jedna studija je proučavala uticaj kompulzivnih govornika na saradnike i poslovno okruženje, pa su došli do sledećih zaključaka:

Takve osobe zanemaruju verbalne i neverbalne signale saradnika da prestanu da razgovaraju i kod kolega izazivaju iritantnost i frustaciju. Kasne sa obavljanjem radnih obaveza, a saradnici su zbog toga primorani da ostanu da kasno na poslu ili da posao nose kući kako bi nadoknadili izgubljeno vreme.

Zaposleni su bili produktivniji kada kompulzivne kolege nisu na poslu, pa ih zato okruženje izbegava.

Psiholozi smatraju da je slušanje samog sebe veština koju je moguće razviti, ali zahteva samodisciplinu i nametanje ograničenja. Na primer, zapitajte se: "Zašto sad pričam?"