Bio je jedan od najvažnijih ljudi novije srpske istorije, a po događaju iz njegovog života je snimljena i jedna epizoda legendarne serije

Pre 37 godina, na današnji dan, 20. avgusta 1983. godine, umro je Aleksandar Ranković. U narodu poznatiji po nadimku Leka, bio je potpredsednik SFRJ, šef službe Državne bezbednosti i član najvišeg državnog i partijskog rukovodstva. Ranković je do Brionskog plenuma (1. jula 1966), kad je smenjen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita.  Njegova sahrana bila je jedna od najvećih koju Jugoslavija, Srbija i Beograd pamte.

Ranković je rođen je novembra 1909. u selu Draževac, nedaleko od Obrenovca, a od 1922. u Beogradu je učio abadžijski zanat. Tako je već polovinom dvadesetih godina prošlog veka postao sindikalni aktivista, 1927. član SKOJ-a, a ubrzo i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Beograda. Naredne 1928. postao je član KPJ. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. godine.

Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Po toj akciji je snimljena i jedna epizoda legendarne serije Otpisani, ali je scenario promenjen jer je Leka tad već pao u nemilost Josipa Broza. U seriji Otpisani je scenario promenjen tako da beogradski ilegalci iz bolnice odvode ženu i dete, a ne Rankovića, kako se zaista desilo.

Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnivač je 1944. službe bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima optužen je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života. Pozadina njegovog smenjivanja nije potpuno jasna, ali su posledice bile očigledne, jer je postupeno došlo do rastakanja jedinstvenog sistema bezbednosti jugoslovenske države.

Uklanjanje Rankovića iz političkog života, čiji je završni čin bio Brionski plenum leta 1966, bio je prelomni momenat u istoriji socijalističke Jugoslavije, a njime je započelo vidno postupno rastakanje saveznih institucija konačno okončano raspadom države. Posle smene, Ranković se do smrti više nikada nije pojavljivao u javnosti.