Pitanje koje je podelilo svet

 

„Kao Arapi, moramo da budemo sigurni da smo spakovali tri stvari – pasoš, gomilu novca i ručni prenosni bide“, šalio se egipatski komičar Basem Jusef tokom nastupa u junu u Velikoj Britaniji.

A onda je počeo da maše i crevom za toalet šolju.

„Nije mi jasno. Živite u jednoj od najnaprednijih zemalja na svetu, ali kada je u pitanju vaša pozadina, stvarno zaostajete“.

Mnogi bi se složili sa Jusefom.

Čokoladni puding

U zemljama na Zapadu ljudi uglavom imaju naviku da se brišu, umesto da se isperu – a to je nešto što je čudno velikom broju stanovništva u ostatku sveta.

Voda čisti bolje i detaljnije nego papir.

Oni koji su navikli da vodom peru zadnjicu posle odlaska u toalet uglavnom postavljaju pitanje – da li biste za skidanje čokoladnog pudinga sa kože koristili samo suvu maramicu?

Pritom, iako toalet papir nije tako grub kao delići keramike koju su koristili stari Grci za istu stvar, ili klipovi kukuruza koje su upotrebljavali prvi evropski doseljenici u Ameriku, svi će se složiti da je i najmekši papir hrapaviji nego kada telo ispirate vodom.

Stanovnici mnogih zemalja posete toaletu završavaju upravo ispiranjem vodom.

Sanitarni imperijalizam

I ta konstatacija ne važi samo za stanovnike nezapadanih zemalja. Uostalom, francuzi su svetu „poklonili“ reč bide.

Iako je ovaj toaletna sprava sve manje popularna u Francuskoj, i dalje je deo standardne ponude toaleta u Italiji i Argentini, recimo.

A crevo koje je komičar Jusef pominjao tokom nastupa, često može da se pronađe u toaletima u Finskoj.

Ipak, i dalje se većina zapadnih zemalja, uključujući Britaniju i Ameriku, oslanja na papir. U poređenju sa ostalima, „ove dve nacije imale su najveći uticaj na modernu toaletsku kulture“, primećuje Barbara Pener, istoričarka arhitekture.

Anglo-američki trendovi postali su toliko rasprostranjeni tokom 1920-tih godina da je nastao izraz „sanitarni imperijalizam“

U zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom, ljudi se uglavnom ispiraju posle odlaska u toalet. Upravo to savetuje islamsko učenje.

Zul Otman, projektni činovnik australijske vlade, bio je veoma zainteresovan za ove dve „škole razmišljanja“ – da li je bolji papir ili voda.

On je čak sproveo istraživanje o kulturooškim i istorijskim stavovima ljudima o toaletnim navikama.

Rezultati istraživanja pokazali su da su neki australijski muslimani prihvatili zapadanjačke navike korišćenja toalet papira, ali da se posle toga i dalje peru i koriste bide.

Ali ovakva ideja o higijena nije ograničena samo na muslimansko stanovništvo.

Papirnati tragovi

Asta Garg, naučnica iz Mumbaja koja prethodne dve godine radi u San Francuisku, kaže da je prevrnula „nebo i zemlju“ u potrazi za kofom za vodu koja se koristi posle odlaska u toalet.

Na kraju je morala da ode u prodavnicu čiji su vlasnici Indijci.

„Neki Indiji se naviknu na toalet papir, alo dosta nas se i dalje drži vode, kad god je to moguće“, navodi ona.

„Kada god u Americi posetim prijatelja ili prijateljicu poreklom iz Indije, znam da imaju plastičnu flašu vode ili kofu u toaletu“.

Otman priča i tome da kod ljudi sa Zapada postoji određeni stepen tvrdoglavosti kada je reč o korišćenju neke, odnosno, bilo koje vrste papira.

Kaže da se jedan školski prijatelj u Šefildu, kada mu je ponestalo toalet papira, obrisao novčanicom od 20 funti.

Muzičar Kajzer Kuo koristi mešovito rešenje.

Tri godine nakon što se iz Pekinga preselio u Ameriku, ali je, kao i mnogi, zadržao neke navike iz Kine.

Bio je šokiran koje količine toalet papira su njegova deca počela da koriste.

Amerikanci su najveći potrošači toalet papira – 141 rolna po glavi stanovnika.

Asta Garg je takođe bila iznenađena.

„Nije baš bilo očigledno da se tolika količina papira paca u šolju“, navodi ona.

Pored finansijskih izdataka za kupovinu papira, problem je i to što on začepljuje odvode, zbog čega ima dosta problema sa vodoinstalacijama.

Porodica Kuo sada koristi manje rolni toalet papira, a uz to se oslanja i na vlažne maramice.

Kao što su pripadnici mnogih kultura tokom vekova imali priliku da se uvere, vlaga bolje čisti.

Sedenje ili čučanje

Porodica Kuo ima kompromisno rešenje i za još jednu osetljivu temu – čučanje ili sedenje

Obe vrste toaleta bile su u upotrebi za vreme kineske dinastije Han (206. godine p.n.e do 220 godine nove ere), a postoje određene razlike u afinitetima kod stanovništva različitih oblasti.

Procene govore da čak i danas, dve trećine ljudi čuči tokom nužde.

Ali ljudi sa Zapadi i tu prkose preovlađujućem modelu koji je logičniji i zgodniji od porcelanskog trona.

Anatomski gledano, čučanj je bolji stav, jer taj ugao omogućava lakše „obavljanje posla“.

U tom položaju se creva brže pomeraju i manje se napinju.

Sa druge strane, Amerikanci su duže vreme provedeno u toaletu pretvorili u neku vrstu razonode.

Postoji veliko tržište knjiga koje možete da kupite i čitate dok ste u toaletu. To su knjige sa kratkim pričama i vicevima. Za Kua je to i dalje čudno.

„Svi kineski roditelji će vam reći – ne čitajte u toaletu, dobićete hemoroide“, zaključio je on.