Stanovnici Zemlje koji osećaju bol i strah kao i ljudi

Prvi tragovi zaštite životinja datiraju daleko u prošlost kada su vladari davali osnovna uputstva narodu da stoku treba hraniti i pojiti, a ne batinati.

U periodu od 17. do 19. veka veliki mislioci pokreću teme zaštite životinja kao i njihovih prava i samim tim počinje da se spominje i moralna obaveza čoveka da ih štiti. Od 19. veka pa do danas govore i naučnici i obični ljudi.

Sve životinje imaju ključnu ulogu u zaštiti okoline i za dobrobit ljudi. Shodno tome, svaka vrsta ima značaj za ekosistem i svoju funkciju u njemu i one su direktno ili indirektno povezane. Neke imaju lokalni, neke regionalni,a neke i globalni uticaj na životnu sredinu i ekologiju.

Ugroženost jedne vrste vremenom direktno ili posredno utiče na opstanak druge. Kako piše India Today, sve biljke i životinje koegzistiraju u ekosistemu i uravnotežuju se bez uklanjanja i narušavanja ekološke ravnoteže.

Svetski dan zaštite životinja obeležava se sve godine 4. oktobra širom sveta. On je vrlo značajan u pogledu brige, zaštite i širenja svesti kroz podršku i uključivanje pojedinaca, grupa i organizacija koje se brinu o životinjama i vole ih.

Hajnrih Zimerman organizovao je prvu proslavu ovog dana 1925. godine u Berlinu u Nemačkoj. Ovaj događaj je pokrenuo radi podizanja svesti i poboljšanja dobrobiti životinja. Više od 5.000 ljudi se pojavilo i pokazalo svoju podršku na prvom događaju.

Na Svetski dan životinja se svi podsećaju da su one ravnopravni stanovnici Zemlje, da imaju jednako pravo na život kao i ljudi i da osećaju bol, patnju, strah i stres. Cilj je da se poboljša odnos prema životinjskim vrstama širom sveta, kao i da se pruži podrška pojedincima, grupama i organizacijama koje se brinu o životinjama.