Kratak vodič kroz sportove na snegu

Sezona zimskih sportova kod nas podrazumeva period od kraja avgusta do maja, s tim što se sa ozbiljnijim treninzima obično počinje krajem septembra.

Snežne aktivnosti i za najmlađe
Igrarijama na snegu, deca mogu da se bave već krajem prve godine života. Počinje se sa tridesetak minuta, postepeno do sat-sat ipo. Kada dete poraste, sportske aktivnosti mogu da traju satima. Sa četiri-pet godina, mališan može da kliza, dok su šestogodišnjaci "podobni" da stanu na skije. Sa polaskom u drugi-treći razred, mogu da izaberu snoubord. Ostali zimski sportovi ih čekaju od dvanaeste godine, dok nekim - poput skeletona i boba, mogu da se bave tek sa šesnaest i više.

To su preporučljive starosne granice. Naravno, odstupanja uvek ima, posebno ako su roditelji sportisti.

Na snegu je zdravo
Iako neki roditelji strahuju da im se dete ne razboli na reskom zimskom vazduhu, efekat je upravo suprotan. Blagodaran je za mališane sklone prehladama, slabijeg imuniteta, za one koji imaju astmu, malokrvne. Dobro utopljeno dete, dok udiše zimsku svežinu, stiče otpornost. Zato ga ne treba prekidati u zimskim aktivnostima ako se zarumenelo ili mu curi nosić - to predstavlja svojevrsno "čišćenje" organizma. Znak za uzbunu je ako mu usne pomodre, počne da drhti i bledo je. Osim toga, ukoliko se detetu piški po izlasku na hladan teren, to ne znači da se prehladilo, već je uobičajena reakcija dok se telo ne navikne. Važno je i da se izbegne zabluda da ishranu treba "pojačavati" zbog hladnoće i davati detetu "jače" i obilnije obroke.

1. Sankanje
Osnovama najrasprostranjenijeg zimskog sporta, mališana uče roditelji. Prvih par sezona moraju da ga nadgledaju, a kasnije su drugari u igri. Inače, mogu da posluže i stare sanke roditelja.
Ako su drvene, sa donje strane imaju "nož", koji treba da se išmirgla i namaže. Domaći recept je - šnitom slanine. Spuštanje sa glavom prema dole, ležeći na stomaku se NE preporučuje! To su elementi određenih sportova (poput skeletona) sa kojima se počinje - ne slučajno, pod nadzorom trenera, na specijalnim stazama, i u tinejdžerskim godinama!

2. Skijanje
U svim planinskim centrima postoje škole skijanja, u okviru kojih može i da se iznajmi oprema. Ali, ako želite da taj vid rekreacije preraste u izabrani sport, tu nastaje problem. Osim velikih izdataka, to zahteva kompletnu
reorganizaciju života. Zato se deca za skijanje opredeljuju kasnije, kada budu samostalnija.

- Oprema

Ako niste sigurni da li će se vaše dete duže baviti skijanjem, najbolje je da opremu u početku iznajmljujete. Ali, nova ima određene prednosti, posebno kada je reč o cipelama, jer svako drugačije gazi.

Najbolje je kupovati opremu u prodavnicama sportske opreme, u kojima mogu da vam pomognu savetom. Važno je znati da cipela mora da bude čvrsta, uz nogu, možda centimetar duža, i da se obavezno kupuje sa detetom - da bi je probalo. Skije se mere tako da budu u visini mališana ili petnaestak centimetara duže. One su stabilnije, dok je sa kraćim skijama lakši zaokret. Kod nas postoje servisi zimske opreme, u kojima će vam na početku svake sezone pripremiti opremu za korišćenje.

3. Klizanje
Kod nas postoji tri vrste klizanja: osnovno, odnosno rekreativno, umetničko i hokej. Ima pokušaja za razvoj brzog i sinhronog klizanja, kao i karlinga, ali zbog uslova više predstavljaju svojevrstan eksperiment nego sportsku disciplinu. U svakom slučaju, svi najpre moraju da nauče osnove klizanja. Za decu školskog uzrasta se preporučuje 10 do 14 termina, što je
dovoljno da dete može samo da kliza u rekreativnim terminima. Nakon toga, može da se upiše u neki klizački ili hokejaški klub i da trenira. Ukoliko od samog početka izrazi želju da se bavi klizanjem kao sportom, osnove klizanja može da upozna i u klubu. Tada nema ograničenja što se tiče časova.

-Odgovarajuće klizaljke

Roditeljima se sve više savetuje da kupuju modele takozvanih klizaljki na razvlačenje. Modeli su obično u tri ili četiri veličine (recimo od 31 do 34, a najmanji broj kod nas je 26). Sve češće mogu da se nađu modeli sa "postavljenom" cipelom, pa tada ne važi pravilo da se deci obuva po dva para čarapica. Takođe, sve je više modela čiji broj odgovara broju obuće koji dete inače nosi. Ipak, i dalje važi pravilo da je bolje kupiti klizaljke za broj veće. Ako ste detetu kupili nove klizaljke, a ono krivi nogu, posetite fizijatra, jer to može da ukaže na neki problem u vezi držanja tela.

-Rekreacija ili trening

Dok mališan ne počne da trenira, ne kupujte skupe klizaljke. Polovne ili ne, odlučite sami. Ali, znajte da cipele ne mogu da budu razgažene ma kako jeftine bile. Krajem osnovne škole, većini dece stopalo prestaje da raste. Tada ćete znati koliko je dete zainteresovano za klizanje, pa možete da kupite i klizaljke u "jednom broju".

Najbolje je da klizaljke kupite preko kluba, ili sami - po savetu trenera. Kod nas nema klizaljki za treniranje, pa se deca dovijaju. Često ih u okviru klubova nasleđuju od starijih, a ostavljaju ih mlađima. Cipela na njima je takva da su oštećenja skoro nemoguća, a donja strana može da se zameni ako neko baš uspe da je uništi.

-Oštrenje klizaljki

Na klizaljkama je neophodno voditi računa o oštrini noža. Nove treba obavezno naoštriti pre prvog stajanja na led. Nemojte da to radite sami, već u nekom klubu ili terminu rekreativnog klizanja u zatvorenoj dvorani (na otvorenim klizalištima toga nema). Cena je u visini dnevne karte, a ako dete ne kliza često, ne mora da oštri klizaljke dve-tri sezone. Oni koji treniraju klizačke sportove, čine to jednom godišnje, a na ledu su par sati nedeljno!

MERE OPREZA
Ne odlažite početak bavljenja zimskim sportovima, jer vreme brzo prolazi. Međutim, nikako ne preporučujemo zaleđene vodene površine. One su opasne! Bolje je da uživate u šetnji obalom na svežem vazduhu. Zimski sportovi su lepi i zdravi. No, ako skijate noću ili mimo označenih staza, sankate se po prometnim ulicama, klizate na zaleđenom jezeru - to je kao da skačete iz aviona bez padobrana.