Jednu je obožavao Đura Jakšić, drugom se orila violina Pere Ciganina, a u "Albaniji" su ljutu čačansku rakiju pili Turci, ali i srpska dinastija!

Dobra ljuta čačanska rakija, sremska vina i nenadmašivi glasovi srpskih narodnih pesama oslikavali su kultne kafane u Srbiji, čiji korenovi potiču iz turskog vremena, a čije su stolove zauzimale zanatlije, književnici, vojnici, gardisti, lovci, profesori…

Nema sumnje da su se Beograđani odmah zaljubili u kafane i boemski život, a o tome svedoče i trgovačke kaldrme koje su vrvele od njih.

Albanija – mesto gde se pila ljuta čačanska rakija

Kafana je izgrađena 1860. u turskom stilu sa žuto obojenom fasadom, na mestu gde se sada nalazi palata Albanije. Jedan od vlasnika bio je izvesni MIhailo zvani Albanez.

U njoj su se, kroz vreme, smenjivali turski sejmeni, narodna vojska i gardisti obe srpske dinastije, kao i trgovci, zanatlije, sitni činovnici… Poznata je po duhu starine i dobroj, ljutoj čačanskoj rakiji.

Srpski književnik Branislav Nušić zapisao je za kafanu da “nije vredna pomena”, dodajući ” da postoji i danas, kao trag starog Beograda i da će postojati vekovima.”

– Kafana Albanije, ruglo Beograda, ali i eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a i više promena, niti postoji kafana koju posećuje toliko raznolika i tako meštovita publika – govorio je Nušić.

Balkan – kafana ispred koje je razvijen ustanički barjak

Na Terazijama gde se danas nalazi hotel Balkan izvesni Sima Mehandžija je 1848. podigao kafanu sa imenom Balkan, ali su je svi zvali Simina kafana. Pretpostavlja se da je izgrađena oko 1860, kada je izgrađena i Terazijska česma.

Kafana je ostala upamćena po tome što su patriote Miloš Milojević i Kosta Šumenković 1876. razvili ustanički barjak ili zastavu „ustaša“.

Balkan je 1884. svrstana u prvu kafanu koja je imala dozvolu za zapošljavanje žena.

Vardar – deveti i najviši krug raja

Krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina 20. veka Vardar je slovio za „lepu kafanu, iz dva dela, sa mesinganim kvakama na ulazu“, u kojoj su se okupljali ljudi sa dubokim džepom.

U Vardar se nije dolazilo samo zbog jela i prvorazrednih vina sa ostrva Visa i Pelješca, već i zbog beogradskog advokata Mijata Mijatovića.

– Mijatović je bio najbolji pevač svih vremena, koji nije pevao za novac, već za dušu i za one koje pesma ’u srce i dušu dira’ – tvrdili su tada Beograđani, a posebno se isticao pevanjem pesme „Sagradiću šajku od suvoga kedra“.

Dva jelena – kafana poznata po muzici orkestra Paje Ciganina

Pekaru „Dva jelena“ koja se nalazila u Skadarskoj ulici, godine 1876. otkupio je kafedžija Joakim za dvadeset zlatnika i dva groša.

U nju su dolazili ljudi raznih zanimanja, a jednom je u nju ušla grupa lovaca sa svojim ulovom – dva jelena, koji su se u njoj zadržali ceo dan, dok je njihoh ulov bio izložen ispred kafane privlačeći razne goste i prolaznike. Priča je kružila gradom da bi se vremenom pretvorila u ime kafane.

Između dva svetska rata kafana je bila najveća u Skadarliji, ali njenu slavu su u to vreme poneli glasovi o čudesnoj muzici orkestra Paje Nikolića – Paje Ciganina, nenadmašnog virtuoza na violini i njegove žene Sofke, najpopularnijeg glasa srpskih narodnih pesama tog doba.

Tri šešira – najverniji gost bio je Đura Jakšić

Kafana se nalazi na mestu gde je nekada bila radionica šešira staroga Dimovića, oca vlasnika hotela Imperijal Đoke Dimovića. Na kući je bila istaknuta firma na kojoj su bila od lima izrezana tri šešira, koji su dugo stajali i docnije.

Prvi gosti ove „Tri šešira“ bili su zanatlije i vlasnici radnji u Skadarskoj i najbližoj ulici.

Najstariji i najverniji gost bio je pesnik Đura Jakšić, koji ju je nazvao „vinskim vrelom“ pri ulasku u kafanu glasno uzgovarajući stihove:

– E, nasuvo kad si Đuro ceo ovaj dan izguro, a tu smo pred ’vinskim vrelom’ častiću te okom celom.