"Nešto me je vuklo ka njemu... Kad sam saznao pravu istinu, život mi se okrenuo naglavačke!"

"Tata mi je umro. Klasičan početak smešne priče. Sahranili su ga u malom selu u Saseksu. Bili smo jako bliski pa sam često odlazio na njegov grob. Još ga posećujem. Ne brinite, priča postaje zabavnija.

Ja sam uvek nosio cveće. Moja mama je često išla i nosila cveće, baš kao i moji deda i baka. Grob mog oca izgledao je kao da bi mogao osvojiti treće mesto na sajmu cveća. Ali bilo mi je žao tipa koji je bio sahranjen u grobu pored. On nikada nije imao cveće. Umro je na Božić, s 37 godina, niko mu nikada nije ostavljao cveće, a na grobu do njegovog kao da je cvećara. Zato sam ja počeo da mu kupujem cveće. Počeo sam da kupujem cveće mrtvom čoveku kog nikad nisam video.

Pitao se da li postoji neka skrivena veza među nama, nešto što me tajno vuče ka njemu. Možda smo išli u istu školu, igrali u istom fudbalskom klubu ili bilo šta drugo. Zato sam guglao njegovo ime i deset sekundi kasnije sam ga pronašao.

Žena mu nije ostavljala cveće jer ju je ubio. Na Božić. Nakon što je ubio nju, ubio je i njene roditelje. A zatim se bacio pod voz. Zato mu niko nije ostavljao cveće. Niko osim mene, naravno. Ja sam mu ostavljao cveće svakih nekoliko nedelja. Svakih nekoliko nedelja dve i po godine.

Saznao sam gde su sahranjeni, uzeo cveće i odvezao se do groblja. Dok sam stajao pred njihovim grobovima i mrmljao izvinjenje, iza mene se pojavila žena. Htela je da zna ko sam ja i zašto ostavljam cveće na grobu njene tetke i bake i deke.

Ispričao sam joj sve, ona je rekla da je to malo čudno, ali i slatko. Složio sam se i pozvao je na piće. Čudo, ali pristala je. Dve godine kasnije mi je ponovo rekla "da" kad sam je pitao hoće li se udati za mene i eto kako sam ja upoznao svoju suprugu", piše The Sixth Form Poet.