Marica svakih nekoliko sati oseti neko strujanje i stezanje po genitalijama, kao da je neko dira i kao da se uzbudila!

Marica je zgodna žena u ranim tridesetim. Od puberteta zna da nešto s njom nije u redu. Vrlo često je zna uhvatiti nekakva nelagoda, uzbuđenje, neki čudni osećaji u području međunožja. Ona to opisuje kao fizičko seksualno uzbuđenje, ali ne oseća se psihički napaljenom. Ovlaži se, oseti neko strujanje i stezanje po genitalijama, kao da je neko dira i kao da se uzbudila, kao da su joj genitalije "pod strujom", kao da je u njima nešto živo.

Iznenada, bez povoda

U nekim situacijama pokušala je tada masturbirati, ali ovaj bi osećaj ubrzo prestao, a zatim bi se opet, iznenada, pojavio bez nekog povoda. Pokušala je i masturbirati unapred, da spreči tu pojavu, ali masturbacija obično ne bi sprečila taj osjećaj.

Najčešće već ujutro, kad se probudi, ima ovaj osećaj i primetila je da je najbolje ako masturbira čim ga oseti, jer onda će biti nekoliko sati na miru, ništa joj neće smetati. I tokom radnog vremena zna da joj se dogodi i tada se ne može koncentrisati na rad, mora otići u toalet da bi masturbirajući smanjila ovaj osećaj. Kaže da je svaki put kad je bila kod ginekologa i kad je ginekolog pregleda, osetila ovaj osećaj i uzbudila se. Nije to priznala ginekologu. Pokušala je imati nekoliko uzastopnih seksualnih odnosa, da suzbije ovaj osećaj, ali nije bilo nekog efekta.

Perzistentno genitalno uzbuđenje redak je poremećaj i njegova tačna prevalencija nije poznata. Definicija perzistentnog genitalnog uzbuđenja kaže da je to stanje u kojem žena oseća fizičko uzbuđenje, nadraženost ili nemir u genitalijama koji liči na seksualno uzbuđenje, a može biti praćen i seksualnom psihičkom napaljenošću, ali i ne mora (kao kod naše Marice). Neki ovo stanje nazivaju i sindromom nemirne vagine (slično sindromu nemirnih nogu), jer postoji ovaj ustrajni osećaj uzbuđenja, potrebe da se nešto čini s genitalijama, da se nadražuju ili umire u seksualnom odnosu. Zanimljivo je da ne postoji sličan poremećaj kod muškaraca.

Razmišljanje o seksu

Perzistentno genitalno uzbuđenje nije hiperseksualni poremećaj (zavisnost o seksu), jer kod njih postoji subjektivni osećaj (psihičke) napaljenosti i želje za seksom, traganje za seksualnim sadržajima (bilo na internetu, u stvarnosti, masturbacijom ili na bilo koji drugi način). Osoba s zavisnošću o seksu ne može se koncentrirati jer joj stalno dolaze na pamet seksualne misli i fantazije, razmišljanja o seksu, želja za seksom, potreba za traženjem seksualnog rasterećenja.

Za razliku od toga žena s perzistentnim genitalnim uzbuđenjem obično nema seksualnu želju i psihološku potrebu za seksom, ovaj osećaj u genitalijama ne započinje seksualnom željom i razmišljanjem ili maštanjem o seksu, već počne sam od sebe, bez nekog poriva. Žena odjednom postane svesna neke aktivnosti u genitalijama koja izaziva nemir, uznemirenost, a kasnije i razmišljanje o seksu ili podraživanju genitalija kako bi se ovaj nemir umirio. Kod zavisnosti o seksu razmišljanje o seksu i seksualno uzbuđenje poželjni su i osobi ugodni; kod perzistentnog genitalnog uzbuđenja ovaj osećaj je neželjen, nametnut.

U pravilu orgazam samo privremeno ublaži ovo stanje te neko vreme (nekoliko sati) osoba oseća olakšanje, no s trajanjem bolesti orgazam često više ne može ublažiti ove osećaje. U blažim slučajevima ovi osećaji u genitalijama podstaknuti su seksualnim odnosom, dok u težim slučajevima nastaju bez ikakve stimulacije genitalija. Katkad ih mogu podstaknuti neki nespecifični podražaji na pol, npr. trešnja tokom vožnje ili pritisak uskog donjeg rublja.