"Kada sam video da je mrtva, prebacio sam joj kuhinjsku krpu preko glave. Nisam mogao da gledam to lice, ljudi u tom trenutku nisu lepi"

Antun Stanković sejao je strah zagrebačkim ulicama krajem 1982. i početkom 1983. godine. Problematično detinjstvo i porodično nasilje potencirali su njegovu delinkvenciju. Ubica je postao u 33. godini.

Na Badnje veče 1982. godine pozvonio je na vrata zagrebačkoj lekarki Ljudmili Brolić (64) u Tuškanovoj ulici 3 i predstavio se kao radnik Elektrodistribucije. Žrtvu je potom ugušio i iz stana joj je odneo zlato, novac i druge vredne predmete. Dok je policija tapkala u mraku za okrutnim ubicom, Stanković je počinio još jedan zločin.

Nakon što ga je u stan pustila njegova tetka Magdalena Sirc (56), udario ju je sekirom. Kada je pala na pod, zadavio ju je rukama te, kao i u prvom slučaju, iz stana je pokupio vredne predmete. Bilo je to 21. februara 1983. godine, svega nekoliko dana pre nego što će ga inspektori tadašnjeg Sekretarijata za unutrašnje poslove u Zagrebu privesti licu pravde. Otkriven je jer je zlato koje je ukrao iz stanova žrtava prodavao po Varaždinu.

– Mislili smo da je robu koju nam je donosio na prodaju stekao provalama – kazali su tada kupci Stankovićevog plena.

Pomagači u preprodaji nakita takođe su bili pritvoreni i kažnjeni. Stanković je mesecima bio nevidljiv policiji jer se gradom kretao samo u večernjim časovima, sve iz straha da ne bude otkriven. Dane je uglavnom provodio u stanovima svojih poznanika. Osim koristoljublja, Stanković je kasnije istražiteljima priznao da mu je sam čin zločina predstavljao i određeno zadovoljstvo te da se ne kaje zbog nedela koja je počinio.

Prilikom suđenja, on je dao bizarnu izjavu u kojoj je do detalja opisao kako je ubio rođenu tetku, kao i da je tokom ubistva obe žene doživeo vrhunsko zadovoljstvo.

- Kod tete sam došao 21. februara 1983. Skuvala je kavu i govorila o porodičnim problemima. Oko dvanaest sam jeo pasulj, i onda je ona počela da sprema ručak. Okrenula mi je leđa, čistila je krompir. Ustao sam i izvadio sekiru iz pojasa. To vam je sekirica mala, trideset centimetara, teška 0,75 kg, sa oštricom u kožnoj futroli koju nisam skinuo. Lupio sam je u potiljak tupim delom sekire. Srušila se na pod, čulo se krkljanje posle desetak minuta. Opkoračio sam je i počeo da je davim obema rukama i krpom. Nije više bilo snage u njoj za odbranu. Opet sam osetio ono zadovoljstvo. Kada sam video da je stvarno mrtva, prebacio sam joj jednu kuhinjsku krpu preko lica. Nisam mogao da gledam to lice. Ljudi u tom trenutku nisu lepi. Nije mi žao tih žrtava, ni najmanje - izrekao je on na suđenju.

BONUS VIDEO: