Ljudi bežali glavom bez obzira, a on molio da čekaju i njega

- Vukan Perić, sin Lazara, rođen 1929. godine u vogošćanskom naselju Budišići, šezdesetih godina važio je za vrlo zanimljivog šereta - priča Murat Musabegović.

“Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega”

Vukan je, kako dodaje Musabegović, znao da zbija šale na tuđi ali i svoj račun.

- Jednog dana 1960. godine, prijatelje, poznanike i radne kolege iz firme u kojo je radio, naprasno je šokirala vest o njegovoj iznenadnoj smrti - nastavlja Musanbegović.

Kažu da se na njegovoj sahrani okupio do tada najveći broj građana jer ne dešava se svaki dan da, bukvalno, preko noći, neko umre u "cvetu mladosti".

Nakon oproštajnih govora sveštenik je pozvao one koji su celivanjem pokojnika hteli da se oproste od njega. Radnici pogrebnog preduzeća skinuli su poklopac sa sanduka.

- Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega – ispričao je Musabegović.

Neki su padali u nesvest, drugi bežali glavom bez obzira

Radnici pogrebnog preduzeća i oni koji su se nalazili u neposrednoj blizini odra počeli su da padaju u nesvest.

Drugi su, ipak, videvši da pokojnik ustaje iz sanduka svojim nogama "dali vetar" i pobegli sa groblja glavom bez obzira.

- Čekajte i mene - slušali su za sobom "pokojnikove" povike, priča Musanbegović.

Kako priča Musanbegović, “pokojnik” se pričestio ostavljenom rakijom i krenuo kući, vukući sanduk sa sobom. Uz put su mu neki, ne znajući za njegovu sahranu, otpozdravljali čudeći se mrtvačkom sanduku koji je vukao.

- Nešto su mi se leđa od ležanja ukočila. Vi sednite i počastite se, a ja ću da se odmorim malo, rekao je gostima koje je zatekao u svojoj kući. Svi od reda počeli padati u nesvest – priča Musanbegović.

Vukanu je bilo čudno šta se dešava u kući. Pitao je da li mu se jedna od četiri kćerke udaje.Tek kada su se okupljeni pribrali objasnili su mu o čemu se, zapravo, radilo.

Rekli su mu kako su ga malopre "ispratili" na groblje, te im nije jasno kako je vaskrsao. Ne verujući da je živ štipali su ga po raznim delovima tela.

Ispostavilo se, da se Vukan Perić izvesno vreme nalazio u stanju kliničke smrti. Kako je do toga došlo i kako se on ponovo vratio među žive nikada u potpunosti nije razjašnjeno. Tek, godinama kasnije njegov slučaj se prepričavao po selima i vašarima...

Vukan je na tavanu svoje kuće brižno čuvao pogrebni sanduk, čistio ga i glancao s vremena na vreme, kako je sam voleo reći, da mu se nađe pri ruci ako zatreba.

Njegovi prijatelji sećaju se brojnih komičnih scena koje su pratili njegovo putovanje i povratak sa "onog sveta". U radnoj sredini, kada bi ga rukovodioci ulovili da zabušava sa ispunjenjem radnih zadataka, znao je da iz džepa izvadi svoju smrtovnicu, te im je govorio da ga puste na miru.

- Kako će mrtav čovek ispunjavati radne zadatke, govorio im je u šali.