1. Zapisujte troškove na kraju svakog dana

Da biste imali jasnu sliku o vašim finansijama, gde ste i šta pazarili i koliko ste potrošili, najbolje je da sve zapisujete na kraju dana. Dnevni troškovi su oni koji prolaze mimo nas potpuno neprimetno, ali i te kako odnose najveći deo iz kućnog budžeta. U tome su ubedljivo najbolji ekonomisti domaćice i penzioneri, ali i sve više mladi ljudi uviđaju na kojim sve stvarima može da se uštedeti.

2. Jeftina struja i sam svoj majstor

Penzioneri su najrevnosniji kada je u pitanju pravilno raspoređivanje njihovih penzija. Jedan električar u penziji Radomir Ivanović iz Svrljiga objašnjava da on mesečno mnogo uštedi jer nije pušač, sam popravlja kvarove po kući, koristi jeftinu struju.

- Postoji mnogo načina za uštedu, ja sam električar, pa ukoliko se nešto pokvari, tu mogu da uštedim i do 1.000 dinara, struju koristim racionalno, odnosno kada je jeftina, a s obzirom na to da imam sopstveni kotao za grejanje, kada je napolju toplo, ložim manje i tako uštedim drva. Takođe, mi penzioneri volimo da se okupimo u kućnoj režiji, pa ne idemo u kafanu nego kupimo materijal, sami pripremimo večeru, što nas košta mnogo jeftinije nego da smo otišli u kafanu - objašnjava Radomir.

Penzioneri koriste i mnoge druge pogodnosti - pri RFZO prijavljuju svoja primanja kako bi bili oslobođeni učešća u participaciji za lekove, kupovinu namirnica obavljaju danima u marketima koji su određeni za popuste za penzionere, a račune za struju, komunalije plaćaju direktno kod javnih preduzeća.

3. Akcije i redovno plaćanje računa

Gorica Zdravković, zaposleni komercijalista iz Niša, kaže da samo prateći akcije uštedi 5.000 dinara, račune plaća redovno da se ne bi gomilali i tu uštedi do pet odsto, a kod frizera ide jednom u dva meseca jer sama sređuje kosu.

- Suprug i ja imamo primanja oko 45.000 dinara i delimo sudbinu većine stanovništva Srbije. Najviše uštedimo dok pratimo akcije u trgovinama i to do 5.000 dinara. Obuću i odeću kupujemo van sezone jer su tada cene dosta povoljnije. Sve od kućnih aparata, kao što je mašina za veš, uključujemo noću i tu uštedimo i do četiri puta. Grejemo se na drva jer je najisplativije, odlazimo na odmor tamo gde su najpovoljnije cene i hranimo se u sopstvenoj režiji. Retko posećujemo restorane, sami pripremamo hranu, a namirnice nabavljamo na pijaci gde su povoljnije cene. Uz kuću imamo plac, pa ponešto i zasadimo. Sama pripremam i zimnicu, tako i poslastice - objašnjava Gorica.

4. Manje cigareta i obroci kod kuće

Vukašin Mijatović iz Beograda, po struci ekonomista, još uvek je potrazi za stalnim zaposlenjem, pa je tako prilagodio navike da bi uštedeo. Pre svega, primetio je da veći trošak predstavljaju cigarete. Ukoliko pušač kupuje paklu dnevno, u proseku potroši oko 7.500 dinara mesečno (ako uzmemo u obzir da kutija košta 250 dinara). Ukoliko se navika makar prepolovi, u startu se dobije 3.250 dinara. Vožnja automobilom svaki dan do posla košta od 10.000 pa i do 30.000 dinara, ukoliko je relacija veća.

- U zavisnosti od marke automobila, na pređenih 100 kilometra potrebno je bar 1.500 dinara, autobusom je to bar upola jeftinije, ili ukoliko sa nekim delite putne troškove. U gradskom prevozu u Beogradu jedna vožnja košta 89 dinara, ali tu su i varijante mesečne karte koje su povoljnije (3.200 dinara), ali opet po nekoj mojoj računici svoj auto voziti na plin je najisplativije i najkomfornije. Takođe, ukoliko se svaki dan doručkuje u pekarama i fastfudovima, to staje minimum 200 dinara. Isplativije je pazariti namirnice u marketima, pa čak pratiti i akcije, i praviti obroke kod kuće - objašnjava Vukašin.