Slede prevremeni izbori?! Sukob sa Tačijem nije jedino što ljulja Ramuševu stolicu

Privremene prištinske institucije su u ovu godinu ušle sa više ozbiljnih problema poput zahteva SAD i EU za ukidanjem nametnutih stopostotno uvećanih taksi na robu iz Srbije i BiH, početkom rada Specijalnog suda, ali i talasom štrajkova u raznim oblastima, od obrazovanja, preko zdravstva, elektroprivrede, carine...

Naime, samozvana vlada je predložila Zakon o platama koji bi trebalo sutra da se nađe na dnevnom redu parlamenta, a sva nezadovoljstva zaposlenih u štrajku proističu upravo iz tog zakona, jer zaposleni ne žele klasično povećanje zarada, već povećanje koeficijenata.

Posebno u sektoru obrazovanja se taj zakon smatra diskriminatorskim, jer od ukupno 11 predviđenih koeficijenta, obrazovanje je na pretposlednjem mestu. Tako se u javnim obrazovnim institucijama u štrajku našlo oko 27.000 nastavnika, koji zahtevaju povećanje za 30 odsto.

To je za prištinski "Zeri" rekla zamenik šefa Ujedinjene unije za nauku i kulturu obrazovanja (SBASHK) Vjolca Šalja.

- Sve obrazovne institucije na Kosovu, od obdaništa do univerziteta štrajkuju, oko 27.000 nastavnika je u štrajku - rekla je ona, i dodala da je obustava rada do sada suspendovana samo u dve škole, koje inače imau veoma mali broj učenika i nastanika.

Premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj zadovoljan je predloženim Zakonom o platama i kaže da će o njemu parlament odlučivati sutra, a pošto zakon bude usvojen, početak nastave predviđa se za ponedeljak.

Međutim, predsednik sindikata kosovskih univerziteta Bardi Bardhi, rekao je za "Koha Ditore" da se još ne zna da li će štrajk u obrazovanju biti prekinut, i da bi to moglo biti poznato tek danas u poslepodnevnim satima.

Inače, prosečna plata u osnovnim i srednjim školama je između 420 i 440 evra, dok na univerzitetima ona iznosi preko 1.000 evra. Broj učenika u sistemu preduniverzitetskog obrazovanja je oko 370.000, a ukupno studenata je oko 110.000.

Sindikati Kosovske energetske korporacije (KEK) protive se tome da budu uključeni u Zakon o platama, a ako se to dogodi oni su zapretili da će isključiti struju svim potrošačima. Zamenik šefa Sindikata KEK Nedžat Ljumnica, izjavio je za portal "Arbresh" da oni podržavaju usvajanje zakona, ali ne prhvataju da se on odnosi i na njih. Kaže i da radnici te korporacije ne mogu da se uporede sa zaposlenima u privremenim institucijama i organima.

 - Sedamdeset odsto zaposlenih u KEK ne odlazi u penziju jer su uslovi veoma loši, pa radnici sami ulažu u opremu za ličnu zaštitu i zato nije moguće naći zaposlene koji će raditi za plate po koeficijentima državnih službenika, što je oko 239 evra mesečno - rekao je on.

Izuzeće iz Zakona o platama traže i carinici, a ako se to ne dogodi zaposleni će stupiti u štrajk, preneo je portal "Gazeta". Zvaničnici ovog Sindikata su rekli da je sve to urađeno kako bi se zaštitile plate i prethodni status carinskih službenika koje su imali do 29. januara ove godine, kada je Odbor za javnu upravu izmenio Nacrt zakona o platama u javnom sektoru.

Prema rečima Zaivere Kekmezi, početak štrajka je bio predviđen za juče, ali je odložen dok ne vide da li će njihov zahtev biti ispunjen. Predsednik sindikata zaposlenih u carini Ali Vitija, rekao je da oni traže isti rang sa drugim bezbednosnim zvaničnicima, kao što su policija i pripadnici kosovske tajne službe.

U štrajku je danima i jedan deo zdravstvenog sektora kao što su kardiohirurzi i ortopedi, a rudari "Trepče" su takođe štrajkovali i tražili veće plate, ali su obustavu rada ipak prekinuli. Inače, prosečna zarada na Kosovu iznosi 500 evra.

Osim ovoga, prištinske vlasti danima unazad se suočavaju sa ozbiljnim pritiscima međunarodne zajednice, EU i posebno SAD, zbog poreza od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Ta priča je toliko uzema maha da preti da "sruši" vladu na čelu sa Ramušem Haradinajem, koji je odlučan u stavu da odluku o taksama ne povuče, bez obzira na insistiranje pre svega Amerike.

Takođe, politički scenu "trese" i odnos Haradinaja sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, sa kojim je u ozbiljnom sukobu, i koji se svakim danom sve više i više vidi. Osim kada je reč o taksama, njihovo razmimoilaženje odnosi se i na rešenje kosovskog problema, gde se Haradinaj čvrsto protivi korekciji ili podeli granica, što Tačiji sa druge strane uopšte nije strano.

Njihova neslaganja mogla bi da dovedu, po Haradinajevim rečima, i do prevremenih izbora na KiM.

Na sve to, početkom godine počeo je konačno sa radom sud za zločine pripadnika OVK u Hagu, u koji je već u privim danima 2019. otišlo desetak bivših pripadnika ove organizacije, što u svojstvu svedoka, a neki od njih će, kako se spekuliše, biti i optuženi.

To je samo podstaklo priče o tome da bi brojni Albanski lideri, uključujući Haradinaja, Tačija, predsednika skupštine Kadrija Veseljija i mnoge druge, mogli da se nađu na optužnicama.