Postoji samo jedan uslov kako bi kamioni mogli da uđu tamo

 

"Mi trenutno ne možemo da uradimo uvoz zbog te dozvole. Čekamo da vidimo da li može bez toga da se prođe granica, ali kako stoje stvari izgleda da ne može. Proizvođač nam je rekao da ne može da nam izda taj sertifikat, a sada čekamo i špeditera da nam javi kako dalje", priča Peranić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kosovska vlada na dužnosti je taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije zamenila postepenim uvođenjem recipročnih mera. Prva takva mera odnosi se na naziv Kosova u robnim dokumentima, koji treba da bude u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.

Radi se o dokumentima kao što su fitosanitarni i veterinarski sertifikati i ostala propratna dokumentacija za prehrambene i druge proizvode biljnog, neživotinjskog i životinjskog porekla koji se podvrgavaju kontroli na granici.

Koliko je robe ušlo od 1. aprila?

Na osnovu podataka Carine Kosova, od ukidanja takse od 100 odsto i uvođenja reciprociteta 1. aprila, pa do 15. aprila, na Kosovo je iz Srbije ušla roba u vrednosti od 6,7 miliona evra.

Portparol Carine, Adriatik Staviljeci, navodi da se uglavnom radi o prehrambenoj industriji, te građevinskim i hemijskim proizvodima. Dodaje da su sve pošiljke koje su upućivane na Kosovo bile u skladu sa odlukom Vlade Kosova i međunarodnim oznakama Kosova u trgovinskom smislu.

I vršilac dužnosti direktora Carine Kosova, Ibrahim Đaka (Xhaka), navodi da oznake za Kosovo moraju da budu u skladu sa Ustavom i zakonima, te da nikakve druge oznake u carinskim dokumentima neće biti prihvaćene.

"Sa recipročnim merama uveden je sada fitosanitarni ili veterinarski sertifikat, te kvalitet robe i ovi sertifikati treba da se prihvate u skladu sa odlukom Vlade Kosova. Pitanje sertifikata je inače recipročno", dodao je.

Nema vraćanja kamiona, kaže ministar

S druge strane, ministar trgovine Srbije, Rasim Ljajić, u razgovoru za RSE navodi da se izvoz na Kosovo odvija na osnovu ranijih procedura i da proizvođači tvrde da za sada nema problema.

"Što se tiče oznaka na deklaracijama, odnosno na fakturama, piše 'Kosovo XK', dakle oznaka za carinsku teritoriju i ono što je bilo dogovoreno i ranije, i tako se i ranije odvijala trgovina i promet između Kosova i Srbije", navodi Ljajić.

"Za sada", dodaje, "nekih većih problema nema".

"Razgovarali smo i sa izvoznicima, odnosno proizvođačima koji inače sarađuju sa privrednicima na Kosovu, i oni zaista kažu da do sada nije bilo problema ili vraćanja kamiona sa robom. Jedan proizvođač je pokušao da otpremi brašno tako što je pisalo 'Priština, Kosovo'. Taj nije pušten, ali on je promenio fakturu, napisao je 'Kosovo XK' i ta roba je prošla na Kosovo", ističe Ljajić.

Ministar dodaje da nije bilo primedbi ni po pitanju fitosanitarnih ili veterinarskih sertifikata.

Prihvatljive oznake

V.d. direktora kosovske Carine, Ibrahim Đaka, objašnjava da se radi o međunarodnim trgovinskim dokumentima u kojima se Kosovo može označavati sa 'Kosovo XK', kao što se i Srbija može oslovljavati sa 'Serbia XS'.

"Ali, kada se radi o opisu i o oznakama, na paketima treba da piše 'Kosovo'", dodaje.

'Kosovo XK' inače je ISO 3166 oznaka za Kosovo (Međunarodne organizacije za standardizaciju)".

Zef Dedaj, rukovodilac Odeljenja za trgovinske politike pri Ministarstvu trgovine Kosova, navodi da u jednom slučaju nisu prihvaćene skraćenice u dokumentaciji koju izdaju srpske vlasti, jer su bile neustavne.

"Roba sa natpisima UNMIK-a, Kosovo i Metohija, nikako ne može da uđe na Kosovo i nije ulazila od 1. aprila", navodi on.

Kako se vratiti na tržište?

Ljajić inače dodaje da je od 15. marta, kada su ukinute takse na sirovine, do 8. aprila na Kosovo otpremljena roba u vrednosti od 7,1 miliona evra. Poređenja radi, on dodaje da je pre uvođenja taksi u istom periodu 2018. izvezena roba u vrednosti od 26,8 miliona evra. Navodi da je izvoz značajno umanjen zato što su od uvođenja takse Srbiji na kosovsko tržište došli drugi proizvođači, a sada se radi i o recipročnim merama.

"Taj vakuum su pre svega iskoristile zemlje iz regiona i nije se sada lako vratiti na tržište. Drugi razlog su recipročne mere. Niko sa sigurnošću ne zna šta te mere u praktičnom smislu znače, tako da tu postoji jedna rezerva kod onih koji su ranije sarađivali, ili novih privrednika koji bi plasirali robu na Kosovo. I dok se sve to ne razjasni, ja mislim da ćemo imati jedan ozbiljan zastoj u trgovini", navodi Ljajić.

Za BiH bez reciprociteta

Inače, prema zvaničnim podacima, izvoz Kosova u Srbiju od 1. do 15. aprila iznosio je 452.416 evra.

Vršilac dužnosti premijera, Aljbin Kurti (Albin), izjavio je da će sprovođenje mera reciprociteta biti postepeno i srazmerno ponašanju srpskih vlasti prema Kosovu.

Sjedinjene Američke Države usprotivile su se odluci Vlade Kosova o zameni takse od 100 odsto na robu iz Srbije recipročnim merama. Iz Američke ambasade u Prištini rekli su da Kosovo "treba da ukine sve takse, a ne da stvara nove barijere, jer ove politike štete građanima Kosova i guše ekonomiju Kosova".

Što se Bosne i Hercegovine tiče, Kosovo je 1. aprila toj državi potpuno ukinulo takse, bez uvođenja ikakvih recipročnih mera. Kurti je rekao i ranije da Bosnu i Hercegovinu neće tretirati isto kao i Srbiju. BiH je inače od 1. do 15. aprila izvezla na Kosovo robu u vrednosti od 1,2 miliona evra, a Kosovo u BiH gotovo 212.531 evra.

Taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH uveo je bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj krajem 2018. godine. Vršilac dužnosti premijera, Aljbin Kurti, je u februaru najavio postepeno ukidanje takse, ali i skrenuo pažnju da će, ukoliko Srbija ne prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova, uvesti recipročne mere i tretirati Srbiju "onako kako Srbija tretira Kosovo".

Na ukidanju takse bez reciprociteta posebno je insistirao specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore Kosova i Srbije, Ričard Grenel (Richard Grenell) kako bi se nastavio dijalog.

Srbija je, inače, uslovljavala nastavak dijaloga ukidanjem takse.