Hoti i Vučić
Ilustracija
Hoti i Vučić

Ilustracija

Hoti i Vučić, Foto: Ilustracija

Ovaj potez albanskih lidera, ali i nečinjenje EU, tumači se i kao smišljen „tajm aut“ do američkih izbora.

Specijalni izaslanik za dijalog EU Miroslav Lajčak objavio je na Tviteru da će se pregovarači pojaviti u Briselu u ponedeljak.

Prištinski mediji objavili su da je Lajčak pozvao strane da razgovaraju, na nivou koordinatora za dijalog, u nedelju 27. septembra i ponedeljak 28. septembra, dok bi se sastanak na visokom nivou između premijera privremenih kosovskih institucija Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića održao u utorak 29. septembra.

Međutim, prištinski mediji tvrde da je susret i dalje neizvestan, te da je EU poslala pozive u Beograd i Prištinu, ali održavanje sastanaka zavisi od odgovora dve strane.

Miroslav Lajčak

Tanjug/AP

Miroslav Lajčak, Foto: Tanjug/AP

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da bi odlaganjem pregovora EU pokazala da više nema nikakve geopolitičke kapacitete, ali ni volju da ukroti Prištinu.

Albanci i dalje čekaju na pobedu Bajdena

„Činjenica je da kada se Amerika uključila oko nekih pitanja, stvari su se brzo rešavale, ali je isto tako činjenica i da EU već godinama radi na Briselskom dijalogu i da ništa nije postigla na njegovoj implementaciji,“ podseća Anđelković.
Njegov je utisak da ništa nije slučajno, i da Nemačka i Brisel varaju Srbiju i da rade u korist Prištine. Ukoliko nije tako, kaže, onda je u pitanju nemoć Brisela da nešto urade.

„I jedno i drugo je loše i ruši kredibilitet EU. Ako EU želi da sačuva i minimum kredibiliteta morala bi da se potrudi i da natera Prištinu da primeni ono što je na sebe preuzela kao obavezu Briselskim sporazumom,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Anđelković ističe da ako to ne uradi sada, kada su se i velike sile uključile u celu priču, u toj konkurenciji će se pokazati da je EU samo „tigar od papira“ i da nema nikakav uticaj i značaj. Po njegovim rečima, remećenje dogovorene agende pregovora u Briselu može da utiče i na primenu Vašingtonskog sporazum.

Šira geopolitička priča od samog dijaloga

„Cenim da i Albanci i EU kupuju vreme igrajući na kartu Bajdena. Oni i dalje računaju da će Bajden da pobedi, i da će, ako se to desi, on podržati Nemačku i njoj prepustiti kosovsko pitanje. Tako da nije isključeno da ovo inaćenje Prištine, i nereagovanje EU, jeste usmereno protiv Trampa, a u prilog Bajdena. Jer, ovde se radi o mnogo široj geopolitičkoj igri nego što je odnos Beograda i Prištine,“ ističe Anđelković.

Avdulah Hoti

Tanjug/AP

Avdulah Hoti, Foto: Tanjug/AP

Bojan Milisavljević profesor Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da je pomeranje termina sastanka uobičajena stvar, ali i da ZSO više nije nikome sem Beogradu prioritet.

„Meni deluje da Briselski sporazum koji je na snazi, a koji se ne primenjuje niti izvršava, posle ovog Vašingtonskog dogovora pada u drugi plan. Zbog toga mislim da ZSO nije više u fokusu ni EU, a ni Prištini,“ kaže Milisavljević.

On smatra da i naša strana treba da bude svesna činjenice da ZSO nije više u prvom planu, jer su u fokusu druga pitanja.

ZSO nikome nije prioritet sem Beogradu

„Zajednica srpskih opština je više, da kažemo, statusno pitanje, a pregovori su prebačeni na ekonomska i lakše dogovoriva pitanja,“ napominje on.

Milisavljević kaže da je EU i ranije imala mehanizme da natera Prištinu da oformi ZSO i da zbog toga ne pridaje mnogo važnosti rečima portparola EU Petera Stana da Priština mora da preuzme međunarodnu obavezu da sprovede ZSO u delo.

„To što oni kažu ne mora da znači da to stvarno i žele, i da rade na tome, jer su imali godine da na tome rade. Tako da ne verujem u iskrenost tih reči u ovom trenutku“, kaže profesor Milisavljević.
EU je, prema pisanju medija, poručila Prištini da ne može da ”bira o čemu će da pregovara, a o čemu neće”, jer je već pristala na dogovorenu agendu koja podrazumeva razgovore o implementaciji svih neprimenjenih dogovora iz Briselskog sporazuma. S druge strane, Beograd je decidan da ako nema razgovora o ZSO nema ni pregovora.

EU jaka na rečima ali ne i na delu

Podsećanja radi, 17. septembra je održan sastanak na ekspertskom nivou na kome je kosovska delegacija „kategorično odbila” da raspravlja o ZSO.

Evropska strana je tada prihvatila da eksperti raspravljaju prvo o finansijama i imovini, a da se o ZSO razgovara „u narednim danima“, odnosno pre planiranog sastanka 28. septembra. S obzirom da je Priština poručila da nema razgovora o ZSO, moguće je da ove nedelje ne bude sastanka na nivou eksperata, stoga je i malo verovatno da će se održati sastanak lidera 28. septembra.

Komentari (3)

dule

24.09.2020 20:40

kaki brisel vasikton je komadant.

beba

24.09.2020 22:55

Vas bi zaista trebali zatvoriti

Sara

25.09.2020 19:20

Neće ZSO? Neće ispunjenje Briselskog sporazuma? Vratimo se onda na fabrička podešavanja: rezulacija 1244, rešavanje sukoba u okviru UN, nastavimo sa akcijom otpriznavanja lažne države...Brisel i EU su lažni mirotvorci, Nemci bi nas udavili u čaši vode, znamo i zašto...Sve te lažne priče i još lažniji osmesi, primili su u Uniju gomilu malih zemalja bivšeg istočnog bloka samo u inat Rusiji, bez ikakvih kriterijuma, a na nama treniraju strogoću...