Odredio ekipu za pitanje Kosova, loše zamenili još gori, žene u glavnim ulogama!

Ofanziva koju je započeo sada već bivši predsednik Donald Tramp, sva je prilika da će se nastaviti, možda na malo drugačiji način, ali je činjenica da ova tema neće biti stavljena po strani, naprotiv.

Da li će se Bajden, za razliku od svog prethodnika, i direktno baviti dijalogom, videće se, ali je jasno da će ljudima od njegovog poverenja to, između ostalog, biti među važnim zadacima, a njih će obavljati dve žene: Viktorija Nuland i Moli Montgomeri.

Njih dve deo su nove, Bajdenove administracije, ali ni jednoj ni drugoj Balkan, ali ni problematika oko kosovskog čvora nisu nepoznanica.

Takođe, promena ima i u američkom Kongresu, gde je čuvenog albanskog lobistu Eliota Engela zamenio Riči Tores, takođe demokrata, za koga se veruje da će krenuti stopama svog prethodnika. Pojedinci ga opisuju rečima: "i posle Engela Engel".

Sve u svemu, ova nova, a zapravo stara trojka baviće se raspetljavanjem kosovskog čvora. A ko su zapravo ti ljudi?

Viktorija Nuland - Obamin jastreb

Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden imenovao je Viktoriju Nuland za državnog podsekretara za politička pitanja, što u prevodu znači da je ova nekadašnja saradnica bivšeg predsednika SAD Baraka Obame i desna ruka državnog sekretara SAD Džona Kerija zauzela treću najvišu poziciju u Stejt departmentu.

Upravo nju su često nazivali i "Obaminim jastrebom", a na scenu se vraća zauzevši mesto Dejvida Hejla, koji je na ovoj funkciji bio u Trampovoj administraciji.

Situaciju na Balkanu poznaje i njome se takođe bavila u periodu kada je Obama bio predsednik SAD. To je i bio razlog da posećuje i Beograd i Prištinu, gde je govorila o podršci SAD na putu evrointegracija, Briselskom sporazumu, a bila je i jedna od onih koja je insistirala na osnivanju specijalnog suda za zločine OVK.

Međutim, nije posetila samo ova dva grada, već i region, poput recimo Skoplja, i to u jeku političke krize u Severnoj Makedoniji, pa se tumačilo da je ona bila jedan vid pritiska na tada vladajuću VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog i SDSM Zorana Zaeva za izlazak iz političke krize.

Žestoki je protivnik Rusije, a kako su svojevremeno izveštavali i zapadni i ruski mediji, upravo je ona aktivno učestvovala u postavljanju antiruske vlasti u Kijevu.

Bila je i u centru skandala kada je 2014. godine obelodanjen njen telefonski razgovor sa tadašnjim američkim ambasadorom u Ukrajini Džefri Pjetom, kada je ona, navodno, izjavila kako bi bilo bolje da UN preuzme ulogu posrednika umesto Evropske unije.

- F**’k EU - preneli su mediji njene reči.

Takođe, u vezi sa Ukrajinom, mediji su je nazvali i "dama medenjak", jer je svojevremeno demonstrantima okupljenim na ki­jev­skom trgu Majdan donela veliku plastičnu kesu punu sendviča i slatkiša.

Moli Montgomeri - saradnica Medlin Olbrajt

Još jedna žena u Stejt departmentu biće zadužena za ovdašnji region, uključujući i dijalog Beograda i Prištine . Reč je o Moli Montgomeri, zamenici pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

- Nova američka administracija podržava dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU i nada se da on vodi ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, zasnovanom na međusobnom priznanju - rekla je pre samo nekoliko dana Montgomeri, i jasno stavila do znanja koji je pravac u kome će raditi.

Ona će, praktično obavljati posao za koji je i dalje zadužen ovdašnjoj javnosti dobro poznati Metju Palmer, koji se više od dve decenije bavi Zapadnim Balkanom. Radi se o ženi koja dobro poznaje region, koja ga je i posećivala. Jedno vreme radila je i u ambasadi SAD u Sarajevu.

Pre nego što je imenovana na ovu funkciju, Montgomeri je bila potpredsednica za Evropu u "Olbrajt Stounbridž grupi", konsultantskoj kući koju vodi nekadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, dobro poznata domaćoj javnosti još iz vremena bombardovanja SRJ.

Pre toga, Montgomeri je više od 10 godina bila angažovana na Ministarstvu spoljnih poslova SAD, i to uglavnom na poslovima u vezi sa Evropom. To nastavlja i sada da radi, jer će biti zadužena za odnose sa Istočnom Evropom i Evropskom unijom.

Pre Montgomeri, na funkciji pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja ranije su bili Viktorija Nuland, Ves Mičel, čiji je zamenik bio Brajan Hojt Ji. U Birou za evropska i evroazijska pitanja ostao je i Filip Riker, koji se takođe bavio Zapadnim Balkanom.

Riči Tores - "Engel umesto Engela"

Eliot Engel, ovdašnjoj javnosti najpoznatiji kao tvrdi albanski lobista, što nije bila nikakva tajna, dobio je zamenika u američkom Kongresu, demokratu Ričija Toresa (32). Da je to dobro za Albance na KiM oni su prvi pokušali da objasne, proglasivši ga novim "najboljim prijateljem", a ni on sam se nije mnogo bunuo, pa je obećao da će krenuti stopama svoh prethodnika.

Kako i Engel, i Tores dolazi iz Bronksa, a u istoriju Kongresa se upisao i kao prvi otvoreni predstavnik gej i latino populacije. Takođe, još jedna sličnost postoji sa Engelom - prijateljstvo sa albanskim biznismenom i lobistom Harijem Barjaktarijem.

- Što se tiče albanskih pitanja, kongresmen Tores obećava da će slediti put Eliota Engela - napisao je Barjaktari.

Tores se u Vašington preselio posle sedam godina učešća u Gradskom veću, kao naslednik kongresmena Josea Serana koji se povukao nakon 30 godina na funkciji. Bio je najmlađi član njujorškog gradskog veća, gde se zalagao za bolje javno stanovanje i programe za rešavanje rasno koncentrisanog siromaštva (njegov kongresni okrug je najsiromašniji u zemlji).

Rekao je i da je na njegov ulazak u politiku snažno uticalo njegovo iskustvo odrastanja u javnim stambenim zgradama koje su tokom zimskih meseci prokišnjavale, borile se sa vlagom, ali i nedostatkom grejanja ili tople vode.

Komšije su mu bili Albanci, a predstavlja i okrug koji nosi naziv "Mala Albanija", što je snažno i uticalo na njegove stavove prema Kosovu i Srbiji. U ranijim objavama na Tviteru često je tražio pravdu za navodne ratne žrtve u sukobima s kraja 90-ih na Kosovu.

U jednoj od objava on je govorio o potrebi da se zadovolji pravda za žrtve koje su "sistematski ubijane i silovane u akciji etničkog čišćenja koju je sprovodio Milošević".

Tores je javno govorio o tome kako je prošao kroz tešku depresiju koja je bila povezana sa njegovim seksualnim opredeljenjem, o iskustvima sa mentalnim bolestima, zbog čega je napustio fakultet, korišćenju opioida...

Ko će biti novi Grenel?

Da li će i ova, kao i Trampova administracija imati osobu koja će se usko baviti dijalogom Beograda u Prištine poput Ričarda Grenela, tek će se videti. Trenuto, tako nešto ne postoji u najavi.

Ako bi se to desilo, tumačenje po kome Amerika želi da stavi tačku na kosovsku sagu imalo bi smila, i po tome bi možda i krenula stopama svojih prethodnika.