Hram Hrista Spasa u Prištini
printscreen/youtube
Hram Hrista Spasa u Prištini

printscreen/youtube

Hram Hrista Spasa u Prištini, Foto: printscreen/youtube

 

Decenijama su razni funkcioneri iz Prištine tvrdili da se oko pravoslavnog hrama u Prištini nalazi masovna grobnica, na kojoj su Srbi pobili i zakopali na tela hiljada Albanaca tokom rata 1999. godine.

Ipak, kako saznajemo, ovo je samo bio izgovor kako bi se krenulo u rušenje hrama koji je već dugi niz godina trn u oko Albancima na Kosovu.

- Iskopavanja su počela i šta? Ništa? Nisu našli nijedno, jedino telo, čak ni ostatke životinja. Znači da se radilo o lažima Albanaca. Sve je to urađeno kako bi se srušio hram - objašnjava naš izvor iz Prištine.

Prema njegovim rečima, pošto nisu nađena tela oko hrama, sad će krenuti priča da su ljudi zakopani ispod crkve, a sve kako bi bilo naređeno otkopavanja, a samim tim i rušenje hrama koji je u vlasništvu SPC.

Bilo kako bilo, ostaće činjenica koja kaže da prilikom iskopavanja koje je počelo u krugu prištinskog Univerziteta po nalogu kosovskog specijalnog tužilaštva nisu pronađeni posmrtni ostaci Albanaca.

Ovo je potvrdila Komisija za nestala lica u Prištini.

Iskopavanje koje se vrši zbog sumnje da tamo navodno postoji masovna grobnica sa telima Albanaca ubijenih tokom sukoba na KiM, biće nastavljeno prenosi Kosovo online.

Ove dve lokacije su već bile pretraživane, zbog tvrdnji svedoka iz obližnjih zgrada da su videli zakopavanje posmrtnih ostataka, ali ni tada ništa nije pronadjeno.

Na Kosovu se kao nestalo vodi još 1.647 lica, pripadnika svih nacionalnih zajednica.

Koliko ovaj hram boli Albance najbolje dokazuje i ideja da se on pretvori u tzv muzej genocida.

Ovakva ideja potekla je od mnogobrojnih političkih stranaka u Prištini, ali i od prištinskih studenata.

Predsednik studentske organizacije Univerziteta u Prištini „Studentska demokracija“, Medžit Ramusa zatražio je da se takozvani „muzej genocida“ koji treba da se formira locira u pravoslavnom sabornom hramu Hrista Spasa, koja se nalazi u kampusu Univerziteta „Hasan Priština“ u Prištini.

Predstavnici studenata UP su i pre tri godine izašli sa ovim predlogom ali on nije naišao na podršku institucija takozvanog „Kosova“ i Prištine.

 

Inače, saborni hram Hrista Spasa u Prištini nedovršena je Srpska pravoslavna crkva koja je sa gradnjom počela 1995. godine.

- Model će biti muzej holokausta u Jerusalimu, Jad Vašem ili Centar Simon Vizental - kazao je Veselji, dodajući da je lokacija pristupačna svima pre svega zato što je u centru Prištine.

Upravo ove reči pokrenule su ideje kod mnogih ekstremnih stranaka da se na mestu svetinje za Srbe napravi ovaj muzej, kako bi prema rečima iz studentske organizacije Univerziteta u Prištini „Studentska demokracija" bio zadat udarac Srbima koji će dugo pamtiti.

Izgradnja koja je trebala biti završena 1999. na kampusu Univerziteta u Prištini, prekinuta je zbog rata na Kosovu i Metohiji.

Izgradnju hrama nije prihvatilo muslimansko stanovništvo na Kosmetu, dok budućnost hrama ostaje neizvesna. Vlasništvo nad hramom i zemljištem na kojem se prostire, nalazi se u sporu između sadašnjeg Univerziteta u Prištini i Srpske pravoslavne crkve.

Koliko ovaj hram smeta Albanaca u Prištini najbolje pokazuje i činjenica da je često bio na udaru ekstremnih grupa na Kosovu.

Podsetimo hram je od 1999. godine bio mnogo puta oskrnavljen i vandalizovan.

Hram Hrista Spasa u Prištini

printscreen/youtube

Hram Hrista Spasa u Prištini, Foto: printscreen/youtube

 

Tokom 2016. crkva je zapaljena i pretvorena u javni toalet i smetlište. Iste godine, Univerzitet u Prištini četiri godine zaredom kroz sudski postupak nije uspeo da preuzme vlasništvo nad zemljištem na kojem je crkva izgrađena.

Kosovski apelacioni sud odobrio je prava na vlasništvo nad zemljištem na osnovu crkve Srpskoj pravoslavnoj crkvi, međutim Univerzitet u Prištini i dalje blokira pokušaje da se crkva obnovi.

Čitavu ideja o pretvaranju hrama u "muzej genocida" pokrenuta je nakon izjave tzv Gospodara Kosova Kadrija Veseljija koji je naglasio da će se muzej izgraditi u znak sećanja na žrtve počinjenih zločina i da će služiti kao centar za dokumentaciju ratnih činjenica, ali i kao međunarodni centar za istraživanja.

- Muzej će takođe imati obrazovani karakter za buduće generacije, a u cilju kolektivnog nacionalnog sećanja, ali i proaktivnu ulogu u pripremi optužnica sa ratne zločince - rekao je on.